Skandal sa hapšenjem kapitena engleske reprezentacije Bobija Mura, pod optužbom da je iz jedne juvelirnice u Bogoti ukrao dijamantsku narukvicu, koji se dogodio pred sam početak Svetskog prvenstva u fudbalu u Meksiku 1970, Englezi i danas smatraju najprizemnijim i najprljavijim napadom na njihov fudbal, ponos nacije. Publicitet dat tom neprijatnom događaju je u britanskim medijima srušio i sveto pravilo tamošnjeg žurnalizma da nikakva sportska afera ne može sa naslovnih strana najuglednijih listova potisnuti finiš zahuktale predizborne kampanje
Godine 1970. Jugosloveni su prvi put postali prvaci sveta u košarci, a Brazilci po treći put pobednici Mundijala u fudbalu. Jugoslaviji je taj uspeh doneo epitet „zemlja košarke“ dok su Brazilci trećim trijumfom pretekli sve druge zemlje i potvrdili nadmoć u najpopularnijem sportu. Između ta dva, planetarno vrlo zanimljiva događaja, smestila se sportska „afera Mur“, vezana za kapitena engleske fudbalske reprezentacije Bobija Mura, koja je ubrzo „eksplodirala“ u politički skandal i bila globalna medijska ekskluziva.
Taj skandal, koji se dogodio pred sam početak Svetskog prvenstva u fudbalu u Meksiku, Englezi i danas smatraju najprizemnijim i najprljavijim napadom na njihov fudbal, ponos nacije. Publicitet dat tom neprijatnom događaju je u britanskim medijima srušio i sveto pravilo tamošnjeg žurnalizma da nikakva sportska afera ne može sa naslovnih strana najuglednijih listova potisnuti finiš zahuktale predizborne kampanje. „Afera Mur“ je, međutim, nekoliko dana držala u zasenku borbu laburista i konzervativaca za pobedu na parlamentarnim izborima.
Fudbaler u juvelirnici
Reč je o optužbi iz Kolumbije da je kapiten fudbalske reprezentacije Engleske, tada aktuelnog prvaka sveta, Bobi Mur u jednoj juvelirnici hotela „Tekendena“ u Bogoti, u kom je boravio engleski sastav, ukrao zlatnu narukvicu ukrašenu dijamantima i vrednu 1.600 dolara, što u to vreme nije bio mali novac kako sada izgleda. Slavni as nije samo uhapšen, nego je i zadržan u Bogoti, kad je engleska reprezentacija odletela iz tog grada u Meksiko, gde se mesec dana pripremala za Mundijal u toj zemlji.
Izabranici selektora ser Alfa Remzija su u tom periodu, tokom dva uzastopna vikenda, putujući iz Meksiko Sitija na trening utakmice sa selekcijama Kolumbije i Ekvadora, boravili u „Tekendeni“. Mur je uhapšen drugog vikenda pod sumnjom da je krađu izvršio tokom prvog. Ovaj podatak je ostao misterija i bio razlog za čuđenje mnogih . Nakon okončanja cele „afere Mur“, kapiten je Engleske uporno zahtevao da mu se objasni zašto se sa njegovim hapšenjem, ako je postojao razlog za to, čekalo celu sedmicu. Kolumbijsko pravosuđe je, očigledno, bilo manje osetljivo na kršenje ljudskih prava od engleskog.
“Dejli miror” o hapšenju Bobija Mura
Mura je, britkom rečenicom, optužila prodavačica u juvelirnici. „Uzeo je narukvicu i strpao je u džep“, rekla je mlađana sinjorita Klara Padilja na svedočenju. Mur je negirao krivicu, tvrdeći da spornu narukvicu nije ni video. Sudija Pedro Dorado, odbacio je, međutim, njegovu odbranu i pri tome mu, pravnički hladno, predočio da će ga zadržati u pritvoru pet dana, a potom odlučiti da li će ga pustiti ili izvesti na suđenje, gde bi, po kolumbijskom zakonu, mogao dobiti šest meseci ili šest godina zatvora.
Odbrana britanske časti
Vest o ovom događaju u Engleskoj je odjeknula kao bomba, ne ostavljajući nikog ravnodušnim. Čak ni premijera Harolda Vilsona, koji se odmah uključio u odbranu Mura, u medijima nazivanu ne samo borbom za pravdu i zaštitu jednog primernog „i, svakako, nevinog sportiste“, nego i odbranom časti Engleske kao svetskog prvaka u fudbalu. Mur je tada u domovini smatran herojem poput Velingtona ili Nelsona, i onim najboljim što Engleska ima po dostojanstvu i neupadljivoj hrabrosti. Korist od toga bila je, u suštini, gotovo beznačajna.
Intervencija britanskog ambasadora u Bogoti, a po nalogu Vilsona lično, pomogla je jedino da Mur ne ode u neki od zloglasnih kolumbijskih zatvora, tada prepunih pobunjenika i kriminalaca, nego u kućni pritvor, i to u domu jednog visokog funkcionera Fudbalske federacije Kolumbije, (koji je uslugu ponudio da bi bar malo stišao gnev Engleza), gde je bio pod stalnom kontrolom policije. Data mu je bila i prilika da trenira u obližnjem parku, ali ne i prava sloboda.
Hapšenje Bobija Mura
Mediji na Ostrvu su, listom, za „kolumbijsku brljotinu“ navodili dva razloga: prvo, želju da se engleska reprezentacija diskredituje i dekoncentriše kako bi bila sprečena da sačuva „Zlatnu boginju“, osvojenu četiri godine ranije na Vembliju, i drugo, osvetu za objavljene storije u engleskim listovima o krađi novčanika selektoru Remziju u Bogoti. Pri tome su naglašavali da su Englezi u Meksiko doveli „strašan tim“, jači od onog iz 1966, i da su glavni favoriti za novo osvajanje Mundijala.
Hapšenje i odvajanje kapitena Mura od reprezentacije unelo je dosta nervoze u engleski štab u Meksiku, kao i u celu Britaniju. Vladalo je opšte i čvrsto uverenje da je krađa namerno napakovana baš Muru, jer je on bio ne samo najpouzdaniji igrač ekipe nego i neprikosnoveni autoritet. Posle Svetskog prvenstva u Engleskoj, samo je on, od svih reprezentativaca, dobio visoko državno odlikovanje i bio lično primljen kod kraljice Elizabete Druge u Bakingemskoj palati. Nazivan je Bogom koji slučajno igra fudbal i najvećim uzorom mladih.
Bobi Mur je tada, zahvaljujući uspešnom investiranju, bio i vrlo bogat čovek. Važio je za jednog od retkih fudbalera milionera. Zato je njegov saigrač iz reprezentacije Alen Maleri, kad je čuo za Bobijevo hapšenje, spontano uzviknuo: „Vi se šalite“. Pa potom poručio kolumbijskim novinarima da „Mur ima toliko para da bi mogao da kupi ceo hotel sa juvelirnicom u njemu“.
Kraljica Elizabeta uručuje trofej Svetskog prvenstva 1966. kapitenu Engleske Bobiju Muru
Kolumbijske priče
Tvrdnje Engleza, kao i činjenica da niko od njihovih glavnih rivala u Meksiko Sitiju nije verovao u „kolumbijske priče“, nije, međutim, pokolebala istražnog sudiju u Bogoti koji se, po svemu sudeći, držao zakona k'o pijan plota, ne podležući pritiscima i intervencijama, što nije dolazilo samo iz Engleske.
Dokaz za to bio je njegov nalog da se, povodom krađe narukvice, ispita još jedan engleski reprezentativac, takođe velika zvezda, za neke fudbalofile čak i veća od pritvorenog Mura. Bio je to Bobi Čarlton, za kog je prodavačica nakita u hotelu „Tekendeni“, na osnovu pokazanih fotografija, rekla da je bio sa Murom kad je ovaj, prema njenom prethodnom navodu, strpao narukvicu u džep.
Agilni sudija je, u međuvremenu, dok je Mura držao u kućnom pritvoru, našao još jednog svedoka, nekakvog uličnog prodavca (!), koji je potvrdio sve ono što je rekla sinjorita Klara. Njih dvoje su, osim toga, pomenuli i „trećeg čoveka“, još jednog Engleza, koji je, kako su naveli, bio sa Murom i Čarltonom, ali njega nisu hteli (!) da identifikuju. Bez obzira na sve vidljiviju farsičnost pokrenutog postupka, Bobi Čarlton je morao da o inkriminisanom slučaju da izjavu u ambasadi Kolumbije u Meksiko Sitiju. Negirao je, naravno, optužbe na račun svog saigrača.
Bobi Mur u Bogoti
Na stranu sudije su se, na izvestan način, stavljali domaći mediji koji su, često, kritikovali Engleze, „zbog razmaženosti“ i „pritiska na sudije“. Kad je jedan kolumbijski fotoreporter „uhvatio“ engleskog napadača Džefa Astla kako uz pomoć saigrača izlazi iz aviona, u lokalnim novinama su krenuli napisi o pijanstvu Remzijevih izabranika, što je strašno ljutilo britansku javnost koja je znala da ser Alf „drži gvozdenu disciplinu u reprezentaciji“. Uzaludni su bili demantiji engleskog štaba i njihovi navodi da Astl teško podnosi let avionom i da je zbog toga koristio pomoć kolega.
Za vreme dok je Mur čamio u domu kolumbijskog fudbalskog funkcionera, britanska vlada je na sve načine pokušavala da ga oslobodi i priključi reprezentaciji, kojoj se bližio prvi meč na Mundijalu, na koji je stigla sa velikim ambicijama i kao jedan od najozbiljnijih favorita za prvo mesto. Mediji su, između ostalog, preneli da je britanski otpravnik poslova jednoga dana, a po nalogu vlade u Londona, čak pet sati debatovao sa kolumbijskim šefom diplomatije o „slučaju Mur“.
„Nalazimo se u krajnje nezavidnoj situaciji“, ponavljao se novinarima sve nervozniji selektor Alf Remzi, podsećajući da je njegova selekcija u „grupi smrti“, sa Brazilom, Čehoslovačkom i Rumunijom, tada vrlo jakim selekcijama.
Mur na slobodi
A onda, odjednom, „bura“ se smirila. Kako, zašto, ko je tome najviše doprineo, kako i koliko, ostalo je, uglavnom, nepoznato, kako to obično i biva kad je reč o „visokoj politici“, tajnoj dilomatiji i „vrućim temama“. Ažurni sudija Pedro Dorado, kog su, tokom trajanja „afere Mur“, imali uslikanog svi svetski mediji koji su držali do vlastitog ugleda, posle „pet zakonskih dana za zadržanje osumnjičenog“, ukinuo je kućni pritvor Muru u pustio ga da, nekažnjen, napusti Bogotu i Kolumbiju. Doduše uz obavezu da se odazove pozivu suda ako ga bude.
Kapiten Engleza je odmah avionom otputovao u Meksiko Siti, odnosno u Gvadalaharu, gde su Englezi igrali svoje mečeve početne faze velikog takmičenja. Na utakmici „Gordog Albiona“ sa Rumunijom (1:0) predvodio je kao kapiten svoju reprezentaciju. Ono treniranje u parku, tokom zatočeništva u Bogoti, mu je, činilo se, dobro došlo: odigrao je standardno dobro. Kapitenski.
Bobi Mur na terenu u Meksiko Sitiju pred meč sa Zapadnom Nemačkom
Na kraju „balade“, još dok je trajao Mundijal u Meksiku, Rojters je objavio sadržinu poruke koju je kolumbijski ministar inostranih poslova Alfonso Lopes uputio svom britanskom kolegi Stjuartu, u kojoj je istaknuto da u nedavnoj aferi sa Bobijem Murom „nije bilo nikakvog neprijateljstva protiv ovog renomiranog reprezentativca Engleske, koji uživa simpatije i naše publike“. Prema njegovom rečima, radilo se o „običnoj istrazi u vezi sa jednim incidentom za žaljenje“ koja je „srećom, brzo i dobro završena“. Prema nekim informacijama, ovaj slučaj je, formalno, zatvoren tek pet godina kasnije. Bez posledica za Mura.
Poraz od Nemačke
Pohod Engleza na novu svetsku titulu nije, međutim, završen hepiendom. U četvrtfinalu, iako su u nakon prvog poluvremena vodili sa 2:0, eliminisani su od Zapadne Nemačke (2:3), reprezentacije koju su, na prethodnom šampionatu na svom terenu, pobedili u finalu sa 4:3. Mnogo više nego „slučaj Mur“, taj meč je izazvao mnoštvo oprečnih komentara, uz dosta osporavanja engleske pobede. Njihov pobedonosni gol mnogi svedoci tog događaja, koji su ga videli uživo ili preko televizije, smatrali su neregularnim.
„Osveta“ Nemaca u Meksiku mnogo je zabolela Engleze, a pojedini navijači „Gordog Albiona“ su tvrdile da je neuspehu njihovih ljubimaca svakako doprinela i „afera Mur“, odnosno „mrcvarenje engleskog kapitena u Bogoti“. Reprezentacija Engleske i danas ima samo jednu „zlatnu boginju“, a za tri godine biće ravno šezdeset leta kako se nadaju novom planetarnom trijumfu. Možda bi taj „post“ odavno bio prekinut da su u sastavu imali Bobija Mura.
Četvrtfinale Mundijala u Meksiku
Naši stariji ljubitelji fudbala Mura se sećaju sa polufinala Kupa Evrope, kada je Jugoslavija pobedila golom Džajića koji je, prethodno, nadmudrio tog engleskog halfa za kog su Aleks Ferguson, Pele i Franc Bekenbauer rekli da je bio najbolji defanzivac u istoriji fudbala.
Bobi Mur je za reprezentaciju Engleske odigrao 108 utakmica. Njegova bronzana statua stoji ispred stadiona Vembli u Londonu, uvršten je na listu „100 najvećih Britanaca“ i u „Svetski tim 20. veka“. Dobio je više visokih engleskih i britanskih odlikovanja, među kojima i Orden Britanske imperije, ali ne i titulu ser što je, imajući u vidu njegovu popularnost i priznate zasluge za engleski fudbal, iznenađujući podatak. Ima mišljenja da je bi razlog tome mogla biti ona mistarija oko narukvice iz juvelirnice u Bogoti.
Umro je 1993. u 52 godini.
Preuzeto sa rts.rs