Profesor Franc Trček radi u Centru za sociologiju prostora i na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani. Predaje predmete iz polja sociologije interneta, teorije globalizacije i sociologije arhitekture.
Aktivan je u protestima koje su prije nekoliko sedmica zahvatile Sloveniju i kako kaže atmosfera na ulicama Slovenije je pozitivna “u isto vrijeme kao da se budiš iz nekog dubokog košmara. Mi se budimo iz letargije konzumerističkog društva, kao da smo poslje 20 godina skontali, dok smo si mi kupovali nova kola, odjeću, stavljali nove fasade i tako dalje., naše takozvane ‘elite’ su izvele primarnu akumulaciju kapitala, preprosto rečeno pokrale su nas”.
Sa Trčekom smo za portal BUKA razgovarali kako su protesti započeli, šta se traži, atmosferi na ulicama i drugim temama.
Šta se trenutno dešava sa protestima u Sloveniji; u Ljubljani gdje radiš i Mariboru gdje živiš?
Protesti, koji su počeli u Mariboru, raširili su se po svim većim krajevima u Sloveniji. Zajedničko svim protestima je teza da je građanima dosta slovenačkih političkih i ekonomskih elita koje su kroz primarnu akumulaciju kapitala u tranziciji, društveno vlastništvo u većini slučajeva pretvorili u svoje privatno vlastništvo u obliku društava sa ograničenom odgovornošću.
(Protesti u Mariboru)
Val je krenuo iz Maribora i raširio se po cijeloj Sloveniji. U brojnim sredinama protesti su upereni protiv korumpiranih lokalnih političara, a u svim sredinama protiv vlade Janeza Janše, koja provodi brutalnu neoliberalnu destrukciju socijalne države, te u isto vrijeme izvodi reforme u sudstvu koja bi stvorilia njihovu željenu takozvanu drugu republiku i omogućila vladavinu bez nadzora. U biti diktaturu, koja bi bila sakirvena u mimikriji prividne demokratije. Bukvalno režu nas na svim područjima od kulture, školstva, univerziteta, zdravstva… Uz to im je za takav način vođenja države uvijek pri ruci izgovor da to od nas traži EU i trenutna globalna situacija.
Kakva je atmosfera konkretno na ulicama?
Ne znam, da li znate, ali na drugom mariborskoj vstaji (ustanku) imali smo bukvalno rat na ulici Maribora. Policija je odlukom državnog vrha na nas bacala suzavac, batinala i ganjala nas pendrecima, rastjerivala nas na konjima. Još danas su brojni mladi ljudi, puno gimnazijalaca koji su zatvoreni i čekaju na suđenje zbog, tako oni kažu, “nasilništva”. Protestuje se i za dekriminaliziaciju te omladine i njeno puštanje iz zatvora. U parlament ide interpelacija protiv ministra unutrašnjih poslova ali očito je tako koalicija kao i veći dio opozicije odlučio, da oni guraju tu svoju šuplju igru dalje i da se prave kao da se na ulicama ništa ne dešava.
Za sada je val protesta miran. Uz mariborski drugi ustanak iznimka je bio jedino protest u Ljubljani na kojem su došli naručeni provokatori slovenačke ekstremne desnice, od njih ne tako mali broj pripadnika podmladka stranke SDS, premijera Janše. Atmosfera na ulicama je pozitivna i u isto vrijeme kao da se budiš iz nekog dubokog košmara. Mi se budimo iz letargije konzumerističkog društva, kao da smo poslje 20 godina skontali, dok smo si mi kupovali nova kola, odjeću, stavljali nove fasade i tako dalje., naše takozvane “elite” su izvele primarnu akumulaciju kapitala, preprosto rečeno pokrale su nas.
Kako se organizuju protesti (putem druševnim mreža ili drugih poziva) i postoje li osobe koji bi se identifikovale kao lideri ili su protesti izvan ovih struktura?
Protesti su počeli kao Facebook revolucija i po tome su slični protestima arapskog proljeća. Događaj u Mariboru je bio ta prelomna tačka, kad su ljudi, koji su do tada većinom samo “lajkali”, odlučili da krenu na ulice, da se izrazim malo fukojevski, kad smo odlučili da je naša snaga i u snagi naših tjela na ulicama naših gradova. U pozadini protesta naravno stoje konkretne osobe. Možda je u nekim slučajevima u startu i bilo nekih lokalnih partikularnih političkih interesa u nekim FB grupama ali je glavnina njih dosegla takve brojke, da je to preraslo u bukvalno narodni ustanak. (Na primjer, grupa koja želi odlazak gradonačelnika Kanglera u Mariboru ima više od 31.000 članova.)
Veoma brzo su se, uz pomoč interneta, počele pojavljivati i prve grupe za artikulaciju zahtjeva. Jednu od značajnijih pokrenuli su studenti društevinih nauka i humanistike u Ljubljnani. Ta grupa se zove “Danas je novi dan” (http://www.danesjenovdan.si), a krenula je kao net platforma za novu agendu slovenačkog razvoja i do sada se joj je priključio veliki broj slovenačke intelektualne elite.
(Franc Trček)
U Mariboru isto postoji više grupa. Sam sarađujem sa ekipom iz CAAP (Centar alternativne i avtonomne produkciju) u Kreativnoj grupi za Maribor. U grupi na osnovu direktne demokratije na jednoj strani razvijamo strategije otpora, a na drugoj gradimo nove alternativne strategije razvoja. Pojavljuju se i značajni intelektualci i intelektualke, koji jasno upozoravaju na probleme i traže rješenja. Tako je i društvo slovenačkih pisaca pozvalo omraženu vladu da odstupi. Sam se u biti slažem sa kolegicom Barbarom Rajgelj, koja vodi ljubljanskih Cafe Open (http://open.si), da je trenutno i bolje, da nema suviše novih lidera, jer tako nas, kao još više mediji, sile u to, da se više bavimo sadržajima i pozitivnom agendom budućeg razvoja Slovenije.
Da se vratimo na početak. Kako su protesti započeli, šta je bilo ono što je pokrenulo građane na ovaj vid borbe za svoja prava?
Protesti su počeli u Mariboru. Povod za mariborsku vstaju (ustanak) su bile zadnje malverzacije gradonačenika Kanglera u vezi sa postavljanjem radara, koji bi pomogao boljem prometnom režimu u gradu. Ispostavilo se da to ide za javno-privatno partnerstvo koje se u cjelini finansira iz naših globa za kršenje brzine vožnje po gradu i to na način, da naplata ide 92 odsto privatnom ulagaču, a samo 8 odsto obštini.
To je bio rub, tačka pucanja, kad smo Mariborčanke i Mariborčani rekli dosta je. Ne želimo više te kleptokratske hobotnice! Hoćemo, kako je to lijepo rekao Ivan Cankar poodavno u znanom govoru u Trstu, “očiščenje in pomlajenje”. To je povod. A razlozi su u kleptokratskoj hobotnici lokalnih i regionalnih političara, kao privrednih i bankarskih elita, koje su se preplele i sa nacionalnim elitama. Da je puklo u Mariboru nije čudno, jer je to grad kojeg je najžešće zadesila tranzicija i deindustrijalizacija. To šta se sada događa u cijeloj Sloveniji sa zatvaranjem fabrika, otpuštanjem radnika i tako dalje, Maribor je doživio u devedestim.
Protestuje se protiv lokalnih i državnih političkih i ekonomskih elita i moćnika. A šta je ono što se protestom traži?
Pa za početak se traži da te elite odu, te da Slovenija postane to što piše u našem ustavu. Demokratična, pravna i socijalna država u kojoj vladamo mi, “ljudstvo”, znači građani. U konkretizaciji ideja, koje se artikuliraju, (mada brojni mediji, a na žalost i puno intelektualaca, koji strijepe, da će im pasti komoditet života, još uvjek nebulozno govore, da “protesti nisu artikulisani”). Traži se, da se Slovenija počne ponašati kao Island, da kaže ne neoliberalnom modelu razgradnje društva. Traži se bolji život u solidarnom društvu i pravednijoj ekonomiji, koja će uključivati do sada marginalizovane i voditi brigu o prirodi i društvu prakticirajući dosta viši stepen direktne participacije svih nas u političkim procesima.
Ko sve daje podršku protestima? Kakva je situacija sa studentima, profesorima, kulturnim radnicima, intelektualcima? (Pitam ovo, jer kod nas te kategorije uglavnom ostaju u svojim kućama kad se organizuju protesti….)
Kod nas je ta podrška u velikoj mjeri ovisi o pozicijam akademskih radnika, kulturnih radnika i intelektualaca. Oni, koji su na boljim pozicijama, ne želeveće promjene, jer znaju da sa time oni lično gube. Tako mogu reči da naročito stariji akadademičari, redovni profesori bukvalno rečeno, nisu baš aktivne u tim artikulacijama. Slično je i sa brojnim značajnim kulturnim radnicima koji su se slizali sa politikom. Imamo i ne mali broj desnih intelektualca, koji sebe zovu “razumniki”. Oni su glavni vladini PR koji stigmatizuje sve nas kao neke zavedena nasilnike od strane vječitih komunističkih ujaka iz pozadine. Njihov dijapazon i narativi su već prešli granicu strave i užasa i spadaju više pod temu ličnih patologija punih netolerantnosti. Oni žele graditi svoju drugi republiku na nama.
Mada mogu reči, da se položaj ipak mijenja. Poslje više od desetljeća letargije, kad smo svi kukali da se ništa se ne da izmijeniti, svi su političari isti, svi kradu, stvar je samo u nijansama, volimo barabu, koja daje i koju mrvicu raji, sad smo ipak u nekoj pozitivi i tu pozitivu moramo čuvati i transformisati u konkretne politike.
Koje probleme u slovenačkom društvu bi istakao kao najveće?
U biti je to opšti problem svih postsocijalističkih država. Primarna akumulacija kapitala, koja se desila pri pretvaranju državnog ili društvenog u privatno vlasništvo novih elita. To je povezano sa perifernom ulogom tih država u globalnom, naročito EU kontekstu. Mi smo periferije, unutrašnje kolonije, koje EU treba za svoje opstanak u logici čistog kapitalizma. Naše “elite” su samo nuspojava tog procesa. Znam zvuči možda malo komplikovano, ali to je to.
Vama u BiH barem je to jasno dok gledate vašu gromozansku klepotkratsku političku hobotnicu, koja je lijepo spojena i pripojena na slične međunarodne hobotnice. U Sloveniji je možda dodatni problem bio, da nam je na razini naših malih priča išlo dugo dosta dobro. Imali smo standard koji je za nas bio neke vrste pilule za smrenje i spavali smo ko neka polupijana princeza. Sad se mamurni budimo i pokušavamo nači novu trezvenu glavu.
Jesu li mogući prijevremeni izbori u Sloveniji? Šta je alternativa?
Politika, tu nema veće razlike u takozvanoj ljevici i desnici, kao što nije bilo ni u traženju svojih pozicija u primarnoj akumulaciji kapitala. Pa sad oni pričaju o mogućnosti rekonstrukcije vlade, pa o velikoj koaliciji, pa možda i o prijevremenim izborima, pa tehničkoj vladi. Uz to još sve vrijeme lupaju “nema druge alternative, mi smo jedina alternativa”, što je ne samo neistinitno nego i bukvalno bezobrazno do svih nas. Oni žele malo da se prefarbaju, malo pregrupišu, lupnu koje novo ime, recimo mlado lice, da se kaže, vidite, sada mi brinem za mlade. I da igraju dalje svoju igru. Ali nadam se, da ovog puta nema te igre.
Alternativa je, kako ja to zovem, spori prijevremeni izbori. Zašto spori? Zato jer nam treba vremena za artikulaciju novih politika, za prijevod naših zahtjeva u različite liste građana i mreže novih politika. Nama treba vremena, mi se borimo protiv njih i u isto vrijeme za nas. Oni imaju razrađene mreže, stranačku aparaturu, resurse, novac, mi ga nemamo. Rješenje bi bilo u nekoj vrsti vijeća na lokalnoj i nacionalnoj razini u kojem bi bila neuprljani obrazi, koji bi bili ne “tehnična vlada” nego vlada narodne samoobrane, koja bi nam omogućila rubne uvjete za prevod iz ove korumpirane nesretne ranjene priče u našu novu priču
(Slovenački protesti)
U Sloveniji su najavljeni budžetski rezovi. O kakvim rezovima je riječ? Mogu li građani podnijeti smanjenje primanja?
Ti rezovi nisu samo najavljeni, ti rezovi se već dešavaju i najkraću nit u njima izvlače mlade generacije, koje su, ako tako nastavimo, na putu onoga što doživljava njihovi vršnjaci u Španiji i Grčkoj. Kod nas se niko ozbiljno ne bavi mlađima od 35 godina. Oni sad dolaze na ulice. Oni viču “starci odjebite, ukrali ste nam život!”. Taj naš ustanak mora biti u prvu ruku njihov ustanak, jer govor je o njihovoj budućnosti. A šta sve režu ili žele da režu, da počnem, bio bi to neki drugi dugi intervju.
Recimo, prvo im je bila kriva kultura. Jer oni ionako kroz njihovu optiku samo čačkaju jaja, onda smo došli na red mi na fakultetima, koji po Janši radimo “samo 4-6 sati sedmično”, pa onda svi u javnim službama, koji nismo kao “realan sektor”, pa su počeli protesti, pa se počelo pucati po svim iz odgoja i obrazovanja, jer smo svi krivi, da je omladina kao “nasilna”… Tu Janša igra neku svoju perfidnu igru kao ono, vidite radnici, ja sam sa vama. I jedan dio njih je još jedini dio ljudi u Sloveniji koji mu daju minimalni legitimitet. Ali ako i oni slušaju šta pričaju njegovi ekonomisti onda su i oni greška. Zašto? Jer rade premalo produktivno, jer imaju previsoke plate, jer imaju plaćen prevoz na rad i marendu. Toj našoj sludoj vladajućoj “eliti” mi svi smo neki krivi likovi iz nekog pogrešnog filma. Mada su u biti oni ti likovi. I za to u biti ide, ili da mi dobijemo nazad naš film, da ga zajedno režiramo ili da pristanemo, da smo mi neki sitni pornoradnici u njihovom turbokapitalističkom porniću.
Hoće li biti novih okupljanja i kakva je budućnost protesta?
Okupljanja se najavljuju. Evo, već u petak ide Prvi opšti slovenački ustanak sa velikom manifestacijom u Ljubljani, a i po ostalim gradovima. Maribor je postavio visoke standarde i mi se ne damo, guramo, idemo dalje, jer drugo nam ne preostaje. A, da kažem isto je i sa vama u BiH, isto je u Hrvatskoj, isto je u regionu. Ili je to naš život ili smo neki zombji, pijuni koje za potrebe globalnih elita miču naše male gazde.
Budućnost? Nadam se da se protesti ne ugase. To politika želi, ono, neka se psi izlaju, a naš karavan ide dalje. Znam, da je to proces koji će dugo da traje. Njima se ne odlazi, mi ne želimo više staro sranje. Janša, kojeg je Drnovšek nazvao “Princ tame”očito si želi belaja, izrednog stanja. Računa, da je vojska na njegovoj strani, mada i tama veoma puca između generalštaba i nižih nivoa komondovanja. Bojim se, da kad Princa sa svojima ostane bukvalno sam, ne bude stvarno krvavo. Da bi moglo biti imali smo priliku iskusiti u Mariboru.
Bojim se i da nam ne pošalje neke nove populiste koji vrebaju i rade na tome. Nadam se, da ćemo uspjeti u stvaranju neke nove Slovenije. Nemam iluzija da neće biti konflikata, kada počnemo ozbiljno razgovarati o razvojnim prioritetama. Na nama je, da te konflikte otvaramo, te da gajimo dialog oko toga. Nadam se, da kad budem odčaran neču biti, za dve tri godine, suviše razočaran. Našu budućnost moramo sami uzeti u svoje ruke, jer demokratija nije neki fuš posao kojeg radiš sa vremena na vrijeme. Nije fuš kojeg smo na žalost sveli na izbore nekih uvijek istih likova u istom realiti šou. To je to buđenje koje se sad dešava.
U Mariboru kažemo Maribor smo mi! Da, Maribor si tudi ti! Nadam se, da nas uskoro sljedite u vašim novim traženjima rubnih uslova vaših sloboda. Vrjeme bi bilo, da i vi počistite vaše kleptokratske hobotnice. Srdačan pozdrav iz Maribora.
Razgovarala Maja Isović