Učiteljica Smilja je rekla: „Evo na kraju sata jedno pitanje iz matuše za višu ocjenu!“ Mi smo svi u razredu naćulili uši. Uča je postavila pitanje: „Ako vlada učiteljima smanjuje plaće za deset posto, a učiteljske plaće iznose četri soma kuna, koliko će kuna vlada uzet iz žepa svakom učitelju? Ajmo, ko zna?“ Niko u razredu nije dizao ruku. Svi su dumali: „Čoviče, koji stravični zadatak!“ Uča Smilja je rekla: „Šta je sad? Nije vrag da niko ne zna rješenje?“ Ona Nela Svinjogojstvo je rekla: „Kakošmo znat kad se u trećem razredu ne uči gradivo iz postotaka!“ Uča je rekla: „Pa lipo san rekla da je ovo pitanje za višu ocjenu! Nije za dujaše, nego za napredne đake!“ Onda sam ja dignijo ruku. Uča je rekla: „Oho! Izvoli, Robi!“ Ja sam rekao: „Ako vlada učiteljima smanjuje plaće za deset posto, a učiteljske plaće iznose četri soma kuna, znači da će vlada svakom učitelju iz žepa uzet pun kurac kuna!“
Uča Smilja je cijuknila: „Bravo, Robi! Dobijaš visoku ocjenu u dnevnik!“ Ja sam pitao: „Koliko visoku?“ Uča je rekla: „Pun kurac visoku!“ Ja sam mrgaški se nakeserijo. Uča je rekla: „Ugledajte se, dico, na ovog vridnog učenika šta unaprid savladava najteže gradivo iz matuše!“ Rulja su gledali u mene sa zbunjozom i divljenjem. Učiteljica je uletila: „Jel može dodatno pitanje za pismenu pohvalu?“ Ja sam rekao: „Može!“ Uča je pitala: „Kako se zove računska operacija u kojoj vlada siromašnim učiteljima uzima iz žepa pun kurac kuna?“ Ja sam rekao: „Zove se razbojnička pljačka!“ Uča je pitala: „Kakošmo razbojnike rastavit na razlomke?“ Ja sam rekao: „Trećinu smjenit, trećinu pohapsit, a trećinu obisit na bandere!“
Tako sam ja popijo peju i pismenu pohvalu iz matuše. Popodne su moji mama i tata mene za nagradu vodili u šoping centar. Ja sam u šoping centru dobijo tombleronicu i kingovog slaju za vrhunske matematičke rezultate. Tata je klimnijo sa glavom prema meni i rekao je: „Vidi ga, jebate, liže ka Ajnštajn!“ Onda su roditelji u šoping centru obavili spizu. Onda smo mi posli šetuckali okolo i ćirili smo u izloge od dućana. Mama je gledala u dućane sa robom i postolima. Tata je gledao u dućane za lov i ribolov. Damjanica je gledala u dućane sa barbikama. Onda sam ja tatu pitao: „Tajac, jel može jedno filozofsko pitanje?“ Tata je rekao: „Izvoli!“ Ja sam pitao: „Oš mi kupit igricu za ajfon?“
Tata je dignijo ombrve i rekao je: „Molim? Šta da ti kupim?“ Ja sam rekao: „Igricu za ajfon!“ Tata je rekao: „Pa nisi dobija peju iz nuklearne fizike, čoviče! I plus toga, šta će ti igrica za ajfon ako nemaš ajfon?“ Ja sam rekao: „Ako bi ima igricu za ajfon onda bi mi jednom mora kupit ajfon!“ Tata je pitao: „Zašto bi mora, jebate?“ Ja sam rekao: „Pa pošto je glupo da nemam ajfon ako već imam igricu za ajfon!“ Tata je podviknijo: „Ali nemaš ni igricu za ajfon, klipsone!“ Ja sam pitao: „A zašto je nemam, moliću lipo?“ Tata je rekao: „Alo, jel se ti to praviš blentav?! Nikom normalnom ne triba igrica za ajfon ako nema ajfon!“ Ja sam naperijo sa prstom uzrak i rekao sam: „E, a zašto onda ja idem na vjeronauk ako nema boga?“
Tata je piljio u mene sa raskobečenim očima. Onda je on rekao: „Srceliti irudovo, o čemu ti drobiš? Otkad si se da u višu matematiku ne berem ti logiku!“ Ja sam njemu rekao: „Gleaj! Računa se da ću uz pomoć igrice za ajfon doprit do ajfona, bereš? Zato idem na vjeronauk! Računa se da ću tako doprit do…“ Samo tata je dreknijo: „Bogte dragi jeba, jel ti to uspoređivaš boga sa ajfonom?!“ Ja sam od vune začepijo lambrnju. Onda je mama dogibala do nas i rekla je: „Šta se vi dva derete usrid šoping centra? Cili svit vas gleda!“ Tata je njoj rekao: „To pitaj sina! Prodaje mi neku umobolnu spiku, da je bog isto šta i ajfon!“ Mama je zinila: „Molim?!“ Onda je ona mene mrgudski pogledala i rekla je: „Sram te bilo i stid! Da to više nisi nikad uspoređiva!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Mama je rekla: „Zato šta ajfon postoji!“
Tu su mama i tata razvalili se od smijade usrid šoping centra. Tata je rekao: „Ooo-ho-hooo, sad ti ga je mater lipo filozofski zavidala!“ Ja sam rekao: „Ne kužim, jebate, zašto onda ja idem na…“ Samo mama je uletila: „Zato šta svi idu na vjeronauk, paš ić i ti! Neću da me svit krivo gleda jerbo mi se dite ravna po zdravom razumu!“ Tata je meni rekao: „Dobro ti mater govori! Neš valjda da svu upiru prstom u tebe ka drugog i drugačijeg zato šta misliš svojom glavom!“ Tu su veliki opet odvalili upiš od kesa.
Meni su to bile neskužljive brume. Mi obitelj smo nastavili sa šetalom po šoping centru. Onda je mama zapiljila se u jedan izlog i cijuknila je: „Ajme vidi ovu lila veštu, mačak! Ajme zar nije famozna?“ Tata je rekao: „Je, mišu, prva liga je!“ Mama je rekla: „Totalno je genza, čoviče!“ Tata je stiskao usta i klimao je sa glavom. Mama je rekla: „Ajte vi skoknite na sokić, a ja ću je časkom poć provat!“ Tata je rekao: „Jesi vidila, mišu, da je ta vešta osanstodvajs kuna?“ Mama je zarežala: „Vidila san! Jel to neki problem?“ Tata je rekao: „Nije, mišu! Nou problems!“ Onda je mama ugibala u dućan. Mi drugi smo otpičili prema kafiću na po sokić. Ja sam tatu pitao: „Zašto je mama pitala jel problem da prova veštu?“ Tata je rekao: „Zato šta košta osanstodvajs kuna! A to znači da je ne može kupit!“ Ja sam pitao: „Zašto mama ide provat veštu koju ne može kupit?“ Tata je rekao: „A zašto ti ideš na vjeronauk?“
Mama je u kabini pečila se u lila vešti prid ogledalom. Ona je izbacila livu nogu i rekla je: „Uau, mačko, izgledaš prva liga!“ Onda je stavila ruke na kukove i gingala se. Onda izbacila desnu nogu i rekla je: „Uau, ribo, vamp si do ludila! Obaraš snogu sve živo!“ Onda je ogledalo reklo: „Je, bogami, još uvik si solidna pička!“ Mama je zinila sa ustima. Onda je ona u šoku zamuckala: „K-ko to govori?“ Ogledalo je reklo: „Onaj šta si rekla da ne postoji!“
Mama je u roku munja išla da će otvorit vrata od kabine. Samo nije mogla jer pošto su bila zablindirana. Ogledalo se keserilo: „Je, je, izaćeš, kako ne…“ Mama je potizala vrata i skrikala je. Ogledalo je govorilo: „Moš se slobodno drevit! Niko te neće čut!“ Mama je viknila: „Šta je ovo?! Kakvi su vam ovo trgovački trikovi?!“ Ogledalo je reklo: „Nema tu nikakvih trikova, draga moja…“ Mama je dreknila: „Otvori mi vrata,manijače!“ Ogledalo je reklo: „A kako ću otvorit kad ne postojin, jebiga! Sama si rekla…“ Mama je rekla: „Pardon, ja san samo rekla da ajfon postoji! Nisan išla u detalje!“ Ogledalo je reklo: „Aj ne pravi se blesava! Da san musliman sad bi te užga u toj vešti ka da si u američkoj zastavi! A ovakoš samo skončat u blindiranoj kabini!“ Mama je tresla sa vratima i arlaukala je: „Di san ja ovo, majko moja?! Ne mogu virovat da mi se ovo događa!“ Ogledalo je reklo: „A bolje bi ti bilo da viruješ! Biše pogleat u koji dućan ulaziš, tuko!“ Onda je mama zadigla veštu da vidi etiketu. Na etiketi je pisalo: „God dress you!“
Mama je sa suzama gledala u ogledalo. Onda je ona zacvilila: „Oš me, molinte, pustit vanka?“ Ogledalo je reklo: „Zna se kakva su pravila – ko viruje izađe, ko ne viruje ostaje… Al kuri te bolac! Barenkoš krepat od gladi u vešti od osanstodvajs kuna!“ Mama je stavila ruke na prsi i rekla je: „Ja virujen!“ Ogledalo je reklo: „Ma jeee…“ Mama je rekla: „Virujen, časna rič!“ Ogledalo je reklo: „Ma jeee, kako da ne…“ Mama je rekla: „Jesan, moraš mi virovat!“ Ogledalo je reklo: „Ne moran ja virovat nego ti!“ Mama je rekla: „Pa virujen, čoviče!“ Ogledalo je reklo: „Ma jeee, sereš…“
Onda je mama je kleknila na kolina i sklopila je ruke. Ona je kroz suze zacvilila: „Virujen, majkemi mile! Ono san se samo prid ditetom bezveze kurčila! Evo saću ti izmolit osanstodvajs očenaša i zdravomarija! Moraš mi virovat da virujen!“ Ogledalo je pitalo: „U mene il u ogledalo?“ Mama je zacvilila: „U tebe! U tebe virujen! Dabogda mi oči iscurile ako lažen!“ Ogledalo je reklo: „Sigurno? Nemoj se sa tin stvarima zajebavat!“ Mama je cvilila: „Najsigurnije! Ja san ti teška vjernica!“ Ogledalo je pitalo: „Sto posto?“ Mama je kršila ruke i cvilila je: „Osanstodvajs posto! Kunen ti se na dite da nema veće vjernice od mene!“ Ogledalo je reklo: „Onda mrš malome kupit igricu za ajfon!“
Tekst preuzet sa bloga autora