Srpsko društvo je nedavnu presudu novosadskom antifašisti Zoranu Petakovu na 100 dana kućnog pritvora primilo bez mnogo negodovanja i reakcija nekih institucija koje se bave zaštitom slobode govora. Ali Srpski PEN centar verovatno vida rane otkako je izbore izgubila partija koja joj je u praksi matična koliko i Međunarodni PEN, pa trenutno nema volje da se bavi odbranom prava na javno iznošenje mišljenja.
Petakov je osuđen jer je 16. novembra 2005. gostujući u emisiji „Klopka” na BK TV rekao da su srpski neonacisti povezani s delovima SPC. Pritom je nekoliko njenih velikodostojnika nazvao „četvoricom jahača apokalipse”. Jedini od njih se prepoznao, sudeći po tome što je tabak presavio, vladika bački Irinej. Kada je jedan od preostalih „jahača”, Amfilohije, 2010. vređao učesnike beogradskog prajda („najveći smrad sodomski”) i za sukobe na paradi svalio manju krivicu na one koji su ih izazvali nego na objekte nasilja („Nasilje tih obezboženih i nastranih ljudi izazvalo je drugo nasilje“) podneseno je 30 pritužbi. Međutim, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić odustala je od prvobitne (na)mere da tim povodom bude suđenja mitropolitu crnogorsko-primorskom ako se on ne izvini, što Amfilohiju naravno da nije padalo na pamet.
O tome kako SPC tretira ogrešenja svojih pastira o stado svedoči ispovest oca Gorana Arsića za „Vranjske novine” od 11. novembra 2010. (tekst „Svi su znali za zlostavljanje dece”). Godine 2003, pozvan od tadašnjeg vladike niškog Irineja da pred crkvenom komisijom upravo sa današnjim patrijarhom na čelu svedoči o slučaju moguće pedofilije vranjskog episkopa Pahomija, Arsić se po sopstvenim rečima nije suočio sa prilikom da priča nego sa ljutnjom što je obavestio javnost o aktivnostima bludnoga oca. Sud je na kraju odbacio optužbe protiv Pahomija, a Crkva ga je u međuvremenu nagradila ordenom „Beli anđeo”. Dodelio mu ga je vladika mileševski Filaret, najaktuelniji po peticiji sveštenika njegove eparhije koju je potpisalo oko 4.000 pribojskih vernika, a u kojoj sveštenici navode da ih vladika „progoni i proklinje i njih i njihove porodice i malu decu”, naplaćuje im 3.000 dinara svaki put kada izlaze izvan teritorije eparhije, pa makar razlog bio i odlazak kod doktora ili na sahranu najbližih članova porodice“ („Blic”, 15. mart 2012). E da, kao i Pahomije, i bivši iguman manastira Hopovo Ilarion je svojevremeno optužen za pedofiliju, a protiv njega je proces nakon niza peripetija 2007. zastareo.
Gotovo po istom uzoru, protiv Branislava Peranovića se već tri godine vodi krivični proces zbog batinanja štićenika u Centru u Crnoj Reci, iako je dosta vremena ušteđeno činjenicom da je dokazni materijal već dugo pravi hit na internetu. Možda će se sudski tretman Peranovića uozbiljiti njegovim unapređenjem iz običnog batinaša u ubicu (i, uzgred, odlukom vladike šabačkog Lavrentija, u protojereja stavrofora). Ali sudeći po odnosu prema SPC u slučaju Petakov i neće nužno. Društvo šalje poruku da su proklinjanje, pedofilija i batinanje manje kažnjivi od kritičke reči, posebno ako su ti incidenti i krivična dela u ideološki ispravnom, crkvenom ruhu, a kritička reč upućena tom istom ruhu. Pa, sudija Miroslav Bošnjak izjavio je da je i on sam, kao hrišćanin, uvređen Petakovljevim istupom pri čemu nije ni saslušao oštećenog, Irineja. Da nije u pitanju odnos prema SPC, teško da bi jedan sudijica tako slobodno kao meru stvari mogao da uzima lične afinitete onde gde bi morao da se svede na nepristrasnu polugu zakona.
Srpsko društvo je rešilo da se ideološki vrati u devedesete. Posredi je plišana verzija rečene decenije, lišena ratova, bahatosti policije a možda i hiperinflacije. Ali kako vidimo, makar govoreći metaforički, u njoj neće nužno manjkati i neke čuvene fotografije iz devedesetih poput one na kojoj pominjani Filaret drži mitraljez i tako u zemlji i susedstvu od SPC čini strah i trepet a u svetu šalje predivnu sliku o nama, koja nam se vrlo isplatila.
Od istog autora
Igor Marojević: Bolje vas našli