Naučnici veruju da je električna struja ključ za ubrzanu regeneraciju
tkiva. U dalekoj budućnosti čak će pomoći ljudima sa oštećenim udovima
da dobiju nove ruke i noge.
Električna stimulacija već je
pokazala određeni uspeh u stimulisanju ponovnog rasta senzornih nerva
kod ljudi sa oštećenom kičmenom moždinom.
Postoje dokazi i da bioelektrična polja igraju važnu ulogu u regeneraciji izgubljenih vrhova prstiju, naročito kod dece.
Međutim, značaj elektriciteta u isceljivanju rana i regeneraciji tkiva
neopravdano se previđa, budući da se smatra gotovo čudovišnim.
“Elektricitet je ključ; to je toliko podcenjeno zato što ga ljudi
povezuju sa Frankenštajnom i Viktorijanskim dobom. Čak kad pokušate da
prodate ideju nekom fondu, oni ne pristaju ni pod kojim uslovima”, kaže
dr En Rajniček, istraživač na Univerzitetu u Aberdenu.
U romanu
Meri Šeli elektricitet oživljava pravo čudovište, a tokom Viktorijanske
ere, kada je roman napisan, struja i njeni biološki efekti smatrani su
lekom za sve bolesti – od depresije, do oboljenja bubrega i impotencije.
Čak su organizovani javni eksperimenti na mrtvim ljudima kojima je uz pomoć elektriciteta stimulisan rad mišića.
Tako je u jednoj predstavi u Glazgovu 1818. telo čoveka obešenog zbog
ubistva naglo “ustalo”, zbog čega je publika u strahu pobegla. Jedan
čovek se onesvestio.
Dr Rajniček demonstrirala je efekte elektriciteta na pljosnatim crvima.
“Verujemo da je prirodno električno polje nešto što služi kao kompas
ćelijama gde treba da se razmnožavaju. Tako, kada presečete pljosnatog
crva, elektricitet sproveden kroz njegovo telo ‘curi’ kroz ranu, a telo
zna da u tom delu mora da se regeneriše. Koža je kao baterija”, kaže
ona.
Na sličan način u budućnosti bi mogli biti lečeni i ljudi koji su ostali bez udova, dodaje Rajniček.
Rani radovi pokazali su da elektricitet može pomoći u regeneraciji oštećene kičmene moždine.
Tim sa Univerziteta u Severnom Teksasu popravio je nervnu funkciju kod
deset pacijenata koristeći elektični stimulans, iako nikakav efekat nije
primećen u motoričkim sposobnostima.
“Ne tvrdimo da je struja jedina važna, ali je delić slagalice koji je iz nekog razloga zanemaren”, kaže dr Rajniček.