Nedostatak strategije o izgradnji multikulturnog osećaja je razlog zbog koga deo građana smatra da proslave državnih praznika ne ujedinjuju, nego da produbljuju jaz između različitih etničkih zajednica.
To što nikad nismo ušli u cipele onog drugog da vidimo kakva je njegova percepcija o nekim događajima, izaziva podizanje zidova, umesto mostova između etničkih zajednica, kaže univerzitetski profesor Mirjana Najcevska.
“Mi zajedno trebalo bi da smo odlučili da budemo zasebna država i ovo je dan koji bi trebalo da proslavljaju svi građani Makedonije, kao dan svih nas koji smo odlučili da zajedno živimo ovde”, smatra Mirjana Najcevska.
“Umesto zajedničkog osećaja pripadnosti državi, koji nas treba ujediniti u slavljenju državnog praznika, kao što je Dan nezavisnosti, proslave postaju partijske, a ne državne”, kaže politički analitičar Kim Mehmeti.
Sve što se radi, tvrdi Mehmeti, radi se po volji vladajuće partije:
“Makedonija sve više postaje vlašnistvo VMRO DPMNE, partije, država se pretvara u partijsku i zatim, pošto imamo “dvovlašće”, normalno da se uvek vodi utakmica koji će etnitet nadvladati u proslavi, umesto da to bude naša zajednička proslava.”
Ovih dana je nezadovoljstvo izrazio i građanski pokret “Probudi se”, u kojem smatraju da neučestvovanje umetnika Albanaca na koncertu povodom Dana nezavisnosti daje proslavi monoetnički karakter.
Oni ističu da to ne ide u prilog zdravih međuetničkih odnosa, već vodi ka daljim podelama, izazivajući nejasnu perspektivu zemlje.
A na koncertu povodom 8. septembra, dana na kom su 1991. godine na referendumu građani odlučili da Makedonija bude nezavisna država, učestvuju pop zvezde iz Makedonije i iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, koje izvode makedonske narodne pesme.
Blagoja Kuzmanovski