Vasko Popa je bio član Srpske akademije nauka i umjetnosti, prevodilac sa francuskog jezika i pjesnik. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i posljednjim velikim originalnim pjesnikom.
Popa je pored pisanja pjesama pripremio i antologiju narodnih umotvorina “Od zlata jabuka” i antologiju poetskog humora “Urnebesnik”.
Rođen je 29. juna 1922. godine u Grebencu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu, a poslije toga upisao je Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču.
Za vrijeme Drugog svjetskog rata bio je zatvoren u njemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine. Poslije diplomiranja bio je, od 1954. do 1979. urednik beogradske izdavačke kuće ”Nolit”, a 1972. osnovao Književnu opštinu Vršac i pokrenuo nekoliko njenih biblioteka. Te godine izabran je i za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umjetnosti.
Prve pjesme objavljuje u listovima ”Književne novine“ i ”Borba“. Njegova prva zbirka pjesama ”Kora“ (1953) uz ”87 pjesama“ Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posljeratne moderne poezije.
Ta knjiga pokrenula je rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika.
Posle ”Kore”, Popa je objavio zbirke pjesama, kao što su – ”Nepočin polje“ (1956), ”Sporedno nebo“ (1968), ”Uspravna zemlja“ (1972), ”Vučja so“ (1975), ”Kuća nasred druma“ (1975), ”Živo meso“ (1975), ”Rez“ (1981) kao i ciklus pjesama ”Mala kutija“ (1984), dio buduće zbirke „Gvozdeni sad“ koju nikad nije dovršio.
Popa je 1954. godine bio prvi dobitnik “Brankove nagrade” za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na pjesnika Branka Radičevića. Nagrada mu je pripala za zbirku “Kora” koju je objavilo Novo pokolenje 1953. godine.
Dobio je, između ostalog, Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1968. godine. Umro je 5. januara 1991. godine u Beogradu i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, prenose agencije.
Četiri godine nakon Popoine smrti, 1995. godine u Vršcu je ustanovljena nagrada “Vasko Popa” za najbolju knjigu pjesama na srpskom, koja se dodjeljuje svake godine na dan pjesnikovog rođenja, 29. juna.
U oktobru 2011. godine na zgradi u Beogradu u kojoj je živio, Vasku Popi je otkrivena spomen ploča.
VRATI MI MOJE KRPICE
1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem
2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo
3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra
6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja
7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu
8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš
9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo
10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze
11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš
12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se
13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje
[Vasko Popa]