Uprkos većini demokrata u Senatu, poslanici su na kraju glasali 51-45,
odnosno uz manjak od devet glasova za usvajanje takozvanog propisa Bafet
/Buffet Rule/.
Propis je dobio ime po Vorenu Bafetu, milijarderu investitoru koji je u
više navrata istakao da najbogatiji Amerikanci plaćau manji udio svog
prihoda na ime federalnih poreza od onih koji imaju srednje prihode.
Suština ovog propisa je uvođenje minimalne poreske stope od 30 odsto na
godišnje prihode koji premašuju milion dolara.
Trenuta poreska stopa na prihod u SAD je 35 odsto, ali mnogi
superbogati plaćau manje zbog odbitaka i nižih stopi za prihode koji su
rezultat investicija.
Prijedlog zakona o porezu na bogate smatra se ključnim elementom u
predizbornoj kampanji Obame i dio je šireg plana dugoročnog smanjenja
deficita.
Prema nedavnom istraživanju agencije “Galup”, 60 odsto pristalica
Obamine inicijative kažu da bogati moraju da plate pravedan dio.
Međutim, protinici Bafetovog propisa tvrde da novi porez neće smanjiti
deficit niti poboljšati situaciju u vezi sa zaposlenjem, već će
obeshrabriti investicije.
Politički analitičari vjeruju da bitka oko Bafetovog propisa još nije
gotova i da će se nastaviti tokom cijele predizborne kampanje, koja će
kulminirati u novembru, ali i kasnije.