Njihovo otkriće trebalo bi da objasni zašto vreme doživljavamo pravolinijski.
CMB je drevna radijacija koja ispunjava celi svemir i smatra se najvažnijim dokazom teorije o Velikom prasku.
Iako je ta mikrotalasna pozadina uglavnom „glatka“, satelit Cobe je
1992. otkrio male fluktuacije za koje se veruje da su začeci jata
galaksija koje vidimo danas.
Dr Edrijen Erikek sa
Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech) i njegove kolege veruju
da te fluktuacije sadrže dokaze da je naš Univerzum nastao od
prethodnog.
Podatke su dobili od NASA-ine Wilkinson sonde koja ispituje CMB od 2001.
Njihov model ukazuje da novi univerzumi mogu biti stvoreni spontano iz naizgled praznog prostora.
Posmatran iz unutrašnjosti matičnog univerzuma, taj događaj bi bio spektakularan.
Opisujući ono na čemu je njegov tim radio, profesor Šon Kerol sa
Kalifornijskog tehnološkog instituta objasnio je da „univerzum može da
nastane i u prostoriji u kojoj se nalazimo, a da to nikad ne saznamo“.
Inspiracija za njihovu teoriju nije samo objašnjenje Velikog praska
koji je naš Univerzum iskusio pre 13,7 milijardi godina, nego leži u
pokušaju da se objasni jedna od najvećih misterija u fizici – zašto se
vreme „kreće“ isključivo u jednom smeru.
Fizičari su za ovaj
„jednosmerni“ tok poznat kao „strela vremena“ okrivljivači drugi zakon
termodinamike koji insistira na tome da se sistemi kreću kroz vreme od
reda do haosa.
Ovo pravilo je toliko važno za fiziku, da je
jedan od pionira astronomije, Artur Edington rekao da ste „beznadežan
slučaj, ako je vaša teorija protiv drugog zakona termodinamike, jer ćete
propasti u najgorem poniženju“.
Drugi zakon je neizbežan, ali Kerol ističe da zavisi od važne pretpostavke: da je Univerzum svoj život započeo u stanju reda.
U svojoj prezentaciji, astronom Caltech-a objašnjava da je time što je
do Velikog praska došlo u hladnom prostoru prethodnog univerzuma, novi
univerzum nastao iz uređenog stanja.
Postojanje jednosmernog vremena je jedna od posledica.
Potrebno je mnogo rada da bi to bilo dokazano, a prioritet je da se
izračunaju šanse da je novi univerzum nastao iz prethodnog.
U
međuvremenu, tim proučava nalaze Wilkinson sonde. Detaljna merenja koje
je satelit napravio pokazala su da je fluktuacija u mikrotalasnoj
podlozi oko 10 odsto jača na jednoj strani neba, nego na drugoj.
Kerol smatra da je možda reč o slučajnosti, ali ističa da je prirodno
objašnjenje za tu nepravilnost, možda to da je sonda naišla na ostatke
ranijeg univerzuma.
On poziva kosmologe da prošire svoja
očekivanja: „Mi smo obučeni da kažemo da vreme nije postojalo pre
Velikog praska, uprkos tome što ne znamo ni da li je tada išta
postojalo, a ako jeste, kakvo je bilo“.
Ako su proračuni Caltech-a tačni, možda već imamo neke informacije o tome šta se nalazilo na mestu današnjeg svemira.
Na slici iznad vidi se „kosmičko oko“, odnosno stvaranje galaksije u ranom Univerzumu.
Koristeći gravitaciju kao sočivo za zumiranje, tim je uspeo da vidi
stvaranje galaksije u udaljenom svemiru samo dve milijarde godina posle
Velikog praska.
Istraživači predvođeni dr Denom Starkom iz
Caltech-a, kažu da njihova otkrića pokazuju po prvi put kako je udaljena
galaksija možda evoluirala i postala savremeni sistem sličan našem
Mlečnom putu.