Samo što to nije moglo proći bez Ivice Dačića u ulozi dobre vile. A ne, nisam ja demagog, ne osuđujem ja njega što je devojci našao posao u policiji, nego zbog toga što je napravio jeftin politički šou. Marina mu je tu došla kao Novak Đoković u malom. Kao što su onomad politikanti jurnuli da otmu Novaku deo slave i uspeha, tako su sad – na manjoj skali – požurili da se ogrebu o delić Marininog poštenja. Našao se tu i gradonačelnik Kruševca da usklikne kako je Marina zapravo pokazala kakve su Kruševljani poštenjačine, što u većini sigurno i jesu, ali da li bi gradonačelnik stavio ruku u vatru baš za svakog Kruševljanina. Ja, recimo, ne bih. Uopštavanja su opasna i skupo su nas do sada koštala.
Ima tu još koječega što nas je skupo koštalo. O čemu svedoči neukus čitavog performansa. Ministar uručuje Marini umetničku sliku, drži prigodno slovo, simbolično joj stavlja šapku na glavu. Tu se, radi obaveznog utiska sabornosti, muvaju još neke neidentifikovane osobe. Samo su falili pioniri i pionirke sa crvenim maramama pa da ugođaj bude kompletan.
Ali ima još dobrih primera. Predsednik Akademije, Hajdin, na proslavi stosedamdesetogodišnjice SANU još je jednom potvrdio rešenost da se ta ustanova ubuduće bavi svojim poslovima – naukom i umetnošću – a da se gospoda akademici – ako im je do politike – blagoizvole učlaniti u neku stranku. Što je pošteno. Predugo su se ti karali, a da im ne uđe.
Do guše u politici, zapostavljaju naučni rad, a kad zagusti, odmah zavape – ali ne, mi smo samo naučnici i umetnici. Pozitivno je što je i prezident, kao gost na proslavi, izrazio slično mišljenje. Ima, cenjeni publikume, još malih pozitivnih pomaka, ali sve to ide sporo. Da predupredim komentatorske teoretičare zavera: tačno je, ovo pišem zato da bi me primili u akademiju.
Tekst preuzet iz Danasa