Predsednik Srbije Boris Tadić, hrvatska premijerka Jadranka Kosor i predsednik Vlade Slovenije postigli su dogovor juče o zajedničkom nastupu na tržištima trećih država, a nadležna ministarstva ove tri zemlje potpisaće u vezi sa tim i zvaničan dokument. Iako je privredna saradnja bila u središtu njihovog razgovora, koji je trajao oko dva sata, u vili Obrenovića „Zlatni breg”, kod Smedereva, nisu zaobiđena ni mnoga otvorena pitanja, posebno ona koja opterećuju odnose Srbije i Hrvatske. Tako se razgovaralo o rešavanju sudbine nestalih, donatorskoj konferenciji, koja bi trebalo da reši imovinske probleme prognanih Srba iz Hrvatske, o evropskim integracijama, a potegnuta su i pitanja sukcesije i borbe protiv organizovanog kriminala za šta su zainteresovane sve tri strane.
Uz konstataciju da i najteži problemi koji su nasleđeni iz devedesetih godina prošlog veka mogu biti rešeni u najskorijem periodu, predsednik Tadić je rekao da Srbija i Hrvatska imaju dogovorenu donatorsku konferenciju koja će biti održana u septembru. Ona bi trebalo da reši pitanje izbeglica, posebno onih iz ugroženih kategorija koje nisu stambeno zbrinute.
Razgovaralo se i o sudbini nestalih i procesuiranju ratnih zločina. Naglašavajući da Srbija nikada neće odustati od optužnica za ratne zločine, Tadić je rekao da će dve zemlje nastaviti da sarađuju u ovoj oblasti.
„Dobro što je srpsko Ministarstvo pravde najavilo reviziju svih poternica za osumnjičenima za ratne zločine. To će biti urađeno nakon izveštaja Tužilaštva za ratne zločine koje ima zadatak da proveri sve dokaze o osumnjičenima koje su prikupili nekadašnji vojni sudovi. Provera dokaza i poternica na osnovu kojih se hapse osumnjičeni neophodni su zbog kredibiliteta naših država i zbog toga što svi koji su počinili ratni zločin na kraju moraju da odgovaraju”, rekao je Tadić.
Predsednik Tadić je istakao da očekuje da i Hrvatska napravi analizu sudskih procesa koji su se vodili kako se ne bi desilo da oni koji nisu odgovorni izdržavaju kaznu po presudama koje su donete nakon postupaka koji nisu bili adekvatno vođeni.
Za ovo pitanje hrvatska strana je bila posebno zainteresovana. Premijerka Kosor je podvukla da će Hrvatska učiniti sve što je potrebno da se ne ponovi slučaj kao onaj sa hrvatskim braniteljem Tihomirom Purdom od čijeg gonjenja je srpsko tužilaštvo odustalo zbog nedostatka dokaza. Prema njenoj oceni bilo bi dobro da se što pre aktivira radna grupa koja će rešavati svako pojedinačno pitanje optuženih za ratne zločine.
Kada je reč o sudbini nestalih, za Hrvatsku je to, prema rečima Kosorove, „nulto” pitanje, pitanje nad pitanjima. Ona je naglasila da će Hrvatska nastaviti sa borbom za otkrivanje njihove sudbine jer porodice zaslužuju istinu o svojim nestalim.
U rešavanju pitanja sukcesije dogovor je, kako je rekao Tadić, da se ide fazno, ali i ubrzano kako bi se što pre rešili problemi koji opterećuju odnose tri države već dvadeset godina.
„Kad smo se Jadranka Kosor i ja dogovarali o rešavanju pitanja između Slovenije i Hrvatske to smo činili, jer smo verovali jedno drugom, isti osećaj važi i za predsednika Tadića”, istakao je slovenački premijer Borut Pahor.
Kao primer poverenja on je naveo i odluku da se ministrima tri države daju ovlašćenja kada je reč o zajedničkom nastupanju na trećim tržištima.
Pahor je najavio i održavanje skupa ministara pravde regiona kome bi trebalo da prisustvuje i kosovski ministar pravde. Tadić je rekao da Srbija može da učestvuje samo na skupovima na kojima Kosovo nastupa kao Kosovo-Unmik.