Obično je potrebno svega nekoliko dobro prihvaćenih filmova da bi se takmičarski program nekog festivala smatrao dobrim. Tako se i na 61. Berlinalu iznenada nametnuo triling ostvarenja koji bi mogli da spasu čast onoga što je zaličilo na jedan razočaravajući festival.
Kako se filmska smotra u Berlinu (10-20. februar) bliži kraju, raspoloženje koje prati trku od 16 filmova za Zlatnog medveda se promenilo od tmurnog ka ohrabrujućem, naročito nakon projekcija filmova iz Irana, Mađarske i Turske.
Sumorna crno-bela priča mađarskog veterana Bele Tara „Torinski konj” (A torinói ló) za sada vodi među favoritima za najbolje ostvarenje festivala u nezvaničnoj anketi filmskih kritičara. Reditelj je bio inspirisan anegdotom o Fridrihu Ničeu koji je, navodno, kolabirao nakon pokušaja da spase konja od okrutnog bičevanja na ulici. Reč je o filmu u čijem središtu je priča o konju i njegovom životu s ostarelim seljakom i njegovom vrednom ćerkom u apokaliptičnom okruženju.
Iranska drama „Nader i Simin: Rastanak“ (Jodaeiye Nader az Simin) Asgara Fahradija takođe se istakla kao jedan od favorita kritičara. Fahradi, koji je 2009. na ovom festivalu osvojio nagradu za režiju s filmom „O Eli“, doneo je još jedan fascinantan portret savremenih Iračana.
To je priča o Simin koja traži razvod kako bi mogla da odvede 11-godišnju kćer van zemlje, jer „ne želi da njena ćerka odrasta u takvoj situaciji”. Zahtev nije odobren pa sa suprugom Naderom dogovara neformalni rastanak; ona odlazi a devojčica ostaje sa ocem. Nader unajmljuje mladu trudnicu da mu pomogne oko bolesnog oca. Kada ona doživi pobačaj, njena porodica će za tragediju okriviti Nadera…
Zbog smrti nerođenog deteta svaki lik se suočava sa iscrpljujućim moralnim konfliktom za koji Fahradi kaže da simbolično predstavlja borbu između religioznih principa i novog gledišta moderne iranske klase. „Ljudi u Iranu danas traže novu definiciju moralnosti“, izjavio je reditelj pred novinarima i filmskim kritičarima, koji su ga dočekali ovacijama.
Treći favorit kritike je turski film „Naš veliki očaj“ (Bizim Büyük Çaresizligimiz) Sejfija Teomana, priča o dvojici tridesetogodišnjaka čiji miran život biva uzdrman kada im se u stan useli prijateljeva sestra.
Aplauz od novinara dobio je i Rejf Fajns za svoj rediteljski debi „Koriolan“ (Coriolanus), savremenu adaptaciju Šekspirove tragedije snimanu u Beogradu o osvetoljubivom rimskom generalu. Zamenivši klasične sandale i mačeve automatskim oružjem i mobilnim telefonima, film se osvrće na savremene konflikte u Avganistanu i Iraku opisujući svetsku moć u klinču sa raznim pobunjenicima.
Čak i pre 11. septembra svuda u vestima sam viđao slike koje kao da su ispale iz Šekspirove priče. Bio sam sve ubeđeniji da je svet oko nas prava scenografija za ovaj komad“, kazao je Fajns.
Francuski animator Mišel Oselot prosuo je bajkovitu prašinu preko Berlinskog festivala svojim „Noćnim pričama“ (Les contes de la nuit), crtanim filmom rađenom u kombinaciji stogodišnje tehnike silueta i najsavremenije 3D tehnologije. U jednom oronulom bioskopu dečak, devojčica i muškarac noću postavljaju stare bajke. Od prve do poslednje, te kratke priče pokrivaju poznate teme o ljubavi koja pobeđuje sve i neustrašivoj deci.
„Za mene je ovaj novi stereoskopski 3D samo alat“, kazao je Oselot. „Zanimljivo je imati nove alate ali oni nisu toliko bitni. Nije važan bubanj u trećoj dimenziji, važne su vešte ruke dečaka koji po njima udara.“
Van glavnog programa Berlin je uzdrmao dramatični dokumentarni film o političkom ruskom zatvoreniku i bivšem tajkunu Mihailu Hodorovskom. Finalna verzija filma je ukradena od reditelja Kirila Tušija iz kancelarije njegovog nemačkog producenta, samo nekoliko nedelja pošto mu je iz hotelske sobe na Baliju nestao kompjuter sa snimljenim materijalom. Na svu sreću, Tuši je uspeo da izmontira film na vreme za festivalsku premijeru.
Berlinski festival traje do 20. februara, a nagrade će biti dodeljene dan ranije.