Ovih dana sav u znoju spavaš, migrena te budi, ona hrče, ah ljudi, u mraku piješ Xanax, šta ćeš danas, misliš li na nas? O,ne.
Ovih dana, Vrhovni sud ti sudi, ništa od toga pa ti si prvi do Boga, diktiraš, urednik piše, kliše, biće kiše.
Opet migrena. Ovih dana raskol u stranci za naslovnicu, ložiona za naivnu rulju, burek, sir u ulju, meso na žaru, iza zatvorenih vrata, neće, hoće, hoće, neće biti rata.
Mi smo matični brojevi, brojevi računa, poluprazni kontejneri, iščupane klupe. Nas nema i nikad nas nije ni bilo, samo ti se snilo.
Ovih dana odluka je pala u prvom krugu izglasana od budala.
Hvala? Ni hvala. Povjerenje? Prosperitet? Poštenje?
Pojest ćemo drago kamenje sa nakita vaših žena, kćeri, kurtizana.
Ovih dana gladni, bijesni jedni na druge, na sebe zbog vas, zbog tebe, zbog svih poltrona, kurtona, mediokriteta, mi smo šupak svijeta.
Nikad više devedeseta – deveteset peta.
Konopac je spreman, savit će se grana, ovih dana.
Mi smo matični brojevi, brojevi računa, poluprazni kontejneri, iščupane klupe, nas nema I nikad nas nije ni bilo, samo ti se snilo.
A vi ste obična bagra sa koca i konopca, da nije bilo rata ne bi imali za graha. Hranite ekstreme da zaustave vrijeme, da i djeca budu sluge mržnje, gluposti I straha.
Ova zemlja je kulisa za predstavu laži, teatar apsurda za pokisle žabe, dok muhe nas jedu u prvom su redu svi oni što karte dobivaju džabe.
Mi smo matični brojevi, brojevi računa, poluprazni kontejneri, iščupane klupe, nas nema I nikad nas nije ni bilo, samo ti se snilo…