Tako ja, postidjen, dignem ruke od autorstva i naravno napravim grešku. Da sam bio pametan, danas bih bio autor i imao svoju autorsku emisiju. Ovako prinudjen sam da gledam tudje autorske emisije kojih na našim kanilima ima oko hiljadu, a prošle nedelje pojavila se nova, najautorskija od svih autorskih sa genijalnim konceptom koga se niko do sada nije setio: najavna špica(autorska), sat autorskog razgovora sa gostom u studiju, odjavna špica(takodje autorska).
Sve genijalne stvari su jednostavne. A ništa nije teže nego biti jednostavan. Možda je samo teže biti autor, u ovom slučaju autorka. Gošća Zorica nije autorka, ali vidi se da je zrela, da samo što nije, ne bih isključio mogućnost da do izlaska ovog broja iz štamparije, i ona dobije svoju autorsku emisiju.
Da odmah raščistimo, obične emisije rade novinari, dok autorske radi ko stigne, ne mora se pod obavezno biti novinar, može arhitekta, može psiholog, može domaćica… Može i ništa, bitno je da se osećaš kao autor. I da budeš autoritativan. Ili makar da imaš auto. I naravno ne smeš da lupetaš, pitanja moraju biti suštinska, od životnog značaja, nikako trivijalna.
Voditeljka Jeka ne gubi vreme, prvo pitanje pa odmah autorsko, do srži.
’Zorice, šta je za vas život?’
Zorica otpija sok, mršti se. Nije lako biti gost u autorskoj emisiji.
’Za mene život je kad živiš punim plućima, kada upijaš životne sokove, prosto, kad si živ. Život je kad sa živ…’
Muk u studiju. Namerio se junak na junaka. Sada voditeljka otpija sok.
’A šta znači, Zorice, biti živ?’
’Biti živ znači voleti. Prosto, živiš kada imaš ljubav.
Metodom autorske tautologije autorka vešto navodi gošću na autorski zaključak
’Da li onda možemo reći da je život ljubav?’
’Da. Mrtvi ne vole. Prosto, život je ljubav…’
Voditeljka-autorka ljupko prekršta noge.
’Zorice, a šta je za vas ljubav?’
’Za mene, ljubav je sreća. Prosto, sreća. Sreća u ljubavi, sreća u poslu…
’Da li to znači da i posao može biti ljubav?’
’Oh, posao je jedan od najlepših vidova ljubavi. Ali posao se mora voleti, u suprotnom to nije sreća.Posao, prosto, voliš’
’Zorice, a šta je za vas sreća?’
’Za mene je sreća kad si okružan srećom. I kad si u stanju da drugima pružiš sreću.’
Sudar divova traje. Ne postoji pitanje na koji Zorica nema spreman odgovor, kao što ne postoji odgovor iz koga autorka Jeka ne može da spremi novo pitanje.
’Zorice, da li ste vi srećni?’
Zorica otpija sok.
’Ja kao autor i misleće biće ne mogu biti srećna pored svih tih ratova i gladi u Africi. Ali ja kao ja, ja kao Zorica od oca Pavla i majke Ljubinke, prosto, ja kao ja sam vrlo srećna. Srećna sam jer imam autorski posao, jer imam ljubav, jer imam zdravlje. Prosto, srećna sam…’
’A šta je za vas zdravlje, Zorice? Mislim u čisto autorskom smislu?’
’A kako drugačije’ lakonski će Zorica.’Zdravlje je, prosto, balans. Ali ne samo balans sa samim sobom, već balans u čitavom kosmosu. Ja kao ja u čitavom jednom okruženju koje nisam samo ja. Prosto, kosmički balans.’
Jeka značajno klima glavom. Savršeno se razumeju. Ja polako zaostajem. Dobro, ja nisam autor…Ali i mi, neautori, imamo pravo na informacije.
’Zorice, a šta je za vas kosmos?’
’Za mene kosmos je sve ono što nas okružuuje. Prosto, kosmos je sve…’
’A šta je SVE?’
’Sve je, prosto, sve. Suprotno od NIŠTA’
Zorica otpija sok i poseže za esencijalnom konstatacijom u čisto autorskom smislu.
’Ako vas dobro razumem, Zorice, to znači da ne verujete u život posle smrti.’
’Apsolutno. Prosto, smrt je negacija sreće, ljubavi, posla i života. Ali zato verujem u život u kosmosu. Verujem u puno srećnih planeta gde žive srećna bića pod srećnim zvezdama. To je inače tema kojom bih volela da se bavim u nekoj svojoj budućoj autorskoj emisiji ili makar autorskoj kolumni’
Stiže proleće a sa njim i puno lastavica i autorskih emisija od kojih nijedna neće biti moja. Za utehu mi ostaje da ni profesor Marković nema niti će ikada imati svoju autorsku emisiju. Pa nek ubuduće dobro razmisli kada deli savete studentima.