Osnivač si agencije Worldwide Internet Consulting, čija je misija da korišćenjem Interneta pravi stvari koje ljudima unapređuju, olakšavaju i ispunjavaju život. Kako se to radi?
Najbitnije je pratiti konstantno trendove. Ne postoji oblast koja se toliko drastično menja kao Internet. Knjige iz oblasti interneta zastarevaju već dok se štampaju u štampariji. Dok dođu do knjižara, ono što piše u njima je daleka prošlost. Ne sve, naravno. Ali najbitnije je pratiti kvalitetne sajtove, blogove, i odabrane profesionalce na Twitteru koji to isto rade. Jedino tako može da se uhvati korak. Dok sam predavao Web dizajn na fakultetu, svake sledeće godine više od 50% stvari koje predajem bile su potpuno drugačije u odnosu na prošlu godinu. Jedini način da uspemo je da se ubacimo u tu reku novih informacija, koja više nije ni reka, već super-brza planinska bujica. Rafting na Tari, rafting na Internetu. Mi raftujemo da bi drugi surfovali.
Kako si uopšte ušao u sve to?
Ušao sam u web dizajn zahvaljujući Slobodanu Jovanoviću Cobi. Bio sam muzički producent, imao sam bend “Linear Draft” i krajem devedesetih pravili smo opasan jazz house, techno i drum'n'bass – verovatno ste čuli neke od tih stvari na kompilacijama “Belgrade Coffee Shop”. Tako sam bio u tom miljeu DJ kulture, i između ostalog družio se s DJ Cobom. Krajem 1999.godine Coba me pitao da li znam nekog ko bi uradio jedan Flash sajt za njegovog klijenta. U to vreme “znati Flash” značilo je umeti da pomeriš jednu loptu iz tačke A u tačku B, uslov koji sam ispunjavao. Moj prijatelj Rastko i ja prihvatili smo posao jer smo želeli da usavršimo znanje Flasha, a desilo se to da smo napravili do tada najbolji Flash sajt u zemlji o kome su svi pričali i koji je potpuno pomerio granice web dizajna kod nas. Mislim da je to bilo zbog našeg iskustva sa muzikom, jer smo jako dobro uklopili muziku i sliku, a to je čak i danas retkost u Flash dizajnu.
Za tu deceniju koliko si u poslu stekao si ozbiljan Track Record. Razvio si Internet strategije za mnoge domaće i strane brendove. Neki od tvojih klijenata su: Jelen Pivo, Grand Kafa, Soko Štark, Fashion Company, Fox TV, Univerzitet u Beogradu, Guča, Demokratska stranka, McCann Erickson South Africa, Leo Burnett, Profile, Ovation BBDO, Coba & Associates. Kako izlaziš na kraj sa klijentima?
Verovatno me pitaš kako rešavam sve njihove zahteve, prohteve, izmene…? Pa, vremenom sam se izveštio u komunikaciji, u čemu mi je dosta pomogao i NLP koji sam pohađao par godina kod mog coach-a Slavice Squire. Naučio sam da svedem sastanke sa dva sata na 5 minuta, da odmah ošacujem šta klijent zaista želi i “ko se kod njih pita”. To je sve jedna posebna nauka o kojoj mogu da se napišu ogromne knjige, pa neću sada da dužim, ali mislim da kada bi svi naučili te stvari (pre svega mislim na dizajnere) sastanci bi bili stoput kraći i efikasniji, projekti bi bili uspešniji, i svako bi mogao da “izađe na kraj sa klijentima”.
Šta bi izdvojio od svega što si radio?
U novije vreme najdraži projekat mi je igrica “Sastavi svoju vladu”. To je najbolji primer kako danas funkcioniše svet sa Internetom i koje su mogućnosti. Igricu sam napravio u svom stanu za nekoliko sati, a dva dana kasnije bio sam intervjuisan sa koleginicom Draganom za udarne termine (večernje dnevnike) na svim domaćim televizijama, i čitao o igrici na naslovnim stranama srpskih novina. Čak smo se i u drugom dnevniku Hrvatske Televizije pojavili sa igricom. Opširnije o tome imate na http://www.istokpavlovic.com/blog/sastavi-svoju-vladu/
Osim toga, izdvojio bih sajt za koji skoro niko ne zna, a koji je svetski poznat mikrobrend: KukuKlok.com. Lansirao sam ga pre dve godine za jedan dan, a danas ima oko 15.000 poseta svakog dana iz celog sveta. Recenzije ovog sajta napisane su na hiljadama relevantnih tech sajtova i blogova širom planete, na apsolutno svakom svetskom jeziku, a imam informacije da taj sajt koriste i neke poznate ličnosti. Nisam pipnuo sajt niti radio bilo šta na njegovoj promociji od onog letnjeg dana kada sam ga postavio. Kompletan marketing, PR i poseta došle su 100% viralno. Iskreno, dobijao sam razne nagrade za web dizajn na zvučnim festivalima, i sve je to lepo, ali za ovaj posao najveća nagrada je kada vidite da cela planeta koristi to što ste napravili. Naravno, tu su i projekti Tračara.com i Blejač.com koje sam pokrenuo sa Draganom Vukajlović, i koji polako postaju poznati mikrobrendovi na domaćem Internetu. Tračara.com sada ima oko 25.000 poseta svakog dana, i to je najuspešniji veliki projekat koji sam uradio u Srbiji. Velike nade polažem i u mlad sajt Blejač.com koji već posle nekoliko meseci od lansiranja ima 8000 poseta dnevno.
I na kraju, da spomenem sajt VestiSrbija.com, viralna kampanja koju sam osmislio prvog aprila prošle godine, i koji je za prvog dana svog postojanja imao skoro pola miliona poseta, što je do sada apsolutni rekord posećenosti bilo kog sajta u istoriji srpskog Interneta. Fantastičan osećaj je bio drugog aprila kada sam šetao tržnim centrom “Ušće” i slušao na sve strane ljude koji pričaju o tom sajtu. To je najbolji dokaz da je televizija postala pećinsko doba i da danas možete sa ulaganjem od nula dinara postati poznati preko noći zahvaljujući Internetu, čak i u Srbiji.
Sećam se jednog od najboljih sajtova iz vremena tvojih početaka. Bio je to sajt za IDC (Italian Design Center), i bilo je neverovatno saznanje da je takav sajt neki klinac odavde uspeo da napravi. Kako ti izgledaju danas stvari koje si radio pre deset godina?
Prvo, nije jedan, već dva klinca, napravili smo ga Ivo Martinović i ja. Taj sajt i dalje izgleda fantastično i mnogi ljudi iz posla smatraju da je to najbolji web sajt ikada napravljen u Srbiji. U svakom slučaju, sigurno je nešto najbolje što sam ikada radio u smislu kreativnog koncepta, atmosfere i svega ostalog. Možete ga pogledati i danas na http://istokpavlovic.com/portfolio/idc/ . Za 2000 godinu, kada je napravljen, to je bilo zaista neverovatno. Ceo grad je pričao o tome, bar jednom nedeljno doživljavao sam da odem negde i da mi neko kaže “E, moram da ti pokažem jedan sajt, uradili neki naši klinci, prosto da ne veruješ da je ono rađeno u Srbiji”. I za današnje vreme on je kreativan i zanimljiv, jedino što se web danas izmenio pa je tehnološki zastareo. Danas Flash sajtovi jednostavno više nisu fokus web dizajna i zato se tako nešto nikada više neće ponoviti na taj način.
Gde je danas web dizajn, i koji su trendovi?
Evo, upravo sam pričao o Flash dizajnu koji je u opadanju. Apsolutno najbolji način da dobijete odgovor na pitanje “koji su danas trendovi”, jeste da odete na fantastičan sajt Google Trends . Zahvaljujući ovom sajtu, doneo sam do sada na desetine vrlo važnih poslovnih odluka. Praktično bilo koji krupni korak u svom životu ne donosim pre nego što analiziram Google Trends. On vam daje trendove traženja za bilo koju ključnu reč, frazu, ideju u poslednjih 6 godina. Na osnovu kratke analize tu se vidi nekoliko stvari: Prvo, oblast koja je u najvećoj ekspanziji danas je Search Engine Optimization (SEO) , dakle treba usmeriti deo resursa u tom pravcu. Drugo, Flash sajtovi i Flash dizajn opada iz godine u godinu vrlo čvrstim trendom, i ne vidim da će se tu išta promeniti. Flash sajtovi se nikako ne slažu sa SEO, i lakoćom share-ovanja delova teksta i slika po ostatku Interneta. Flash sajtovi su fascinantni, ali su zatvoren sistem koji u današnjem webu ne može da pije vodu. Ako ja, kao bivši “Flash guru” to kažem, onda vam je jasno koliko je sati. Generalno, animacije na webu postaju prošlost. Sve se vraća na pure HTML, jednostavan dizajn sa puno belina, dugačkim skrolovanjem i velikim fontovima. Sada je fokus na esencijalnoj tipografiji i klasičnom grafičkom dizajnu prilagođenom za web. Čak su i baneri sve manje animirani jer je utvrđeno da tako manje privlače pažnju posetilaca. Ljudi ignorišu animacije, okom traže statičan čitljiv tekst i slike, a animacije egzistiraju samo u okviru embedovanih plejera koje će krenuti tek ako kliknemo dugmence “play”. 2000 godine imali smo muziku na sajtovima, a danas je takav potez marketinško samoubistvo. Više od 50% ljudi zatvara bilo koji sajt koji počne da “svira” sam od sebe.
Kakav je odnos tehnološkog poznavanja i kreativnog razmišljanja koji su
potrebni u web dizajnu?
Ovo je ključni problem zbog koga ima jako malo dobrih web dizajnera. To je stvar usklađivanja dve hemisfere mozga, kreativne i racionalne. Vrlo retko neko ima balans između ove dve hemisfere, obično su zakucani u jednu stranu. Najćešće imamo programere koji nemaju blage veze sa dizajnom i grafičke dizajnere koji nemaju blage veze sa HTML-om. Web projekti koji rade ljudi, menadžeri i timovi sa razvijenijom levom (racionalnom) hemisferom, lako se prepoznaju – to su neke web aplikacije koje lepo rade ali izgledaju kao da su dizajnirane u Microsoft Wordu sa Corel Clipartovima iz 1993. Takođe, lako se prepoznaju i projekti koje rade ljudi, menadžeri i timovi sa razvijenijom desnom (kreativnom) hemisferom: Oni izgledaju jako lepo, ali se pri prvom pokušaju intenzivnijeg korišćenja pojavi “Error – not found” ili se jednostavno sve raspadne. Teško je naći ljude koji imaju obe hemisfere usklađene, ali je od esencijalnog značaja da bar osoba koja vodi projekat to ima. Inače, to može da se nauči – ja sam bio osoba sa razvijenijom levom hemisferom, sada sam izbalansiran. Postoje razne knjige o tome, ako želite to kod sebe da promenite. Mada, zbog ovoga često dolazim u situaciju da me ljudi pogrešno procenjuju. Ljudi ekstremne levice koji se bave komunikacijom i organizacijom misle da sam neki umetnik koji radi noću i spava do 12, a ljudi ekstremne desnice misle da sam neki surovi nekreativni racionalista.
Šta danas treba da uči onaj ko počinje?
Pre svega grafički dizajn, tipografiju, tradicionalne standarde. Zatim kako se to sve primenjuje na web. Zatim HTML, CSS, osnove PHP-a, i obavezno WordPress. WordPress je danas postao ono što je pre deset godina bio Flash – softver uz pomoć kojeg ljudi širom sveta pomeraju granice web dizajna na Internetu. I obavezno, ali obavezno, osnove SEO i Internet marketinga. Flash ne. Danas se isplati počinjati učiti Flash jedino ako želimo da bude specijalizovani Flash programeri i da pravimo razne widgete. Ali teško da ćete samo sa Flashom u 2010. godini praviti neke impresivne stvari koje će izazvati globalni efekat. Opet, ima izuzetaka, ali danas je ta srž i pokretačka mladalačka energija u SEO, WordPressu i CSS dizajnu. Tu se danas pomeraju granice. I naravno integracija svega toga što više sa Fejsbukom. Preporučio bih takođe svima da pređu “Challenge” od Ed Dale-a, koji je jedan od najboljih besplatnih online kurseva za Internet marketing i SEO, na adresi www.challenge.co
A kada govorimo o Internet marketingu, da li bi nam otkrio tri “top tips” za
uspešno pozicioniranje.
1. Kvalitetan web sadržaj, bogat eksternim linkovima ka drugim kvalitetnim sadržajima
2. Pravilno korišćenje i stalno praćenje trendova u socijalnim mrežama
3. PR tekstovi sa linkovima ka nama na drugim kvalitetnim i već pozicioniranim sajtovima
Pokušaj da nam demistifikuješ Search Engine Optimization (SEO)
Pa, skoro da sam odgovorio na to u prethodnom pitanju. Objaviću kroz nedelju dana na svom blogu opširan mali kurs SEO, nešto što do sada kod nas niko nije uradio, i otkriću sve te “tajne”. U suštini, SEO je mistifikovan pre svega zato što nije vizuelna oblast. Kad vi nekom pokažete dizajn, odmah je svima manje-više jasno da li je genijalan ili je za Recycle Bin. Međutim, kod SEO rezultati se mere raznim parametrima, proces traje dugo i sporo i nikada se ne dešava ništa epohalno. Zato su to iskoristili neki samozvani “SEO eksperti” da naplaćuju papreno klijentima neke stvari koje spadaju u trivijalne. Daleko od toga da je SEO jednostavan, ali nije nikakva tajna, sve informacije o njemu postoje javno dostupne. Danas je inače web dizajn došao dotle da je SEO integralni deo dizajna. Najbolje dizajniran sajt više nije onaj koji je dobio nagradu na Cannes Lions festivalu, već onaj koji je najposećeniji iz svoje oblasti i koji je u vrhu pretrage za glavne ključne reči.
Kako je izgledao rad sa studentima na faksu gde si predavao web dizajn?
Odlično iskustvo. I imam odatle nekoliko fantastičnih studenata koji su završili i danas rade sa mnom, kao što su Katarina Batuta i Uroš Višekruna. Fokus mi je bio pre svega da naučim studente da sami prate trendove i uče kada odu sa tog fakulteta. Pre svega zbog onoga o čemu sam pričao – to je oblast koja se najbrže menja. Ako je neko dobio kod mene desetku iz web dizajna 2007. godine, i od tada nije ništa novo pročitao i naučio, danas u 2010. godini, kao da nikad nije ni studirao. Nažalost, takav je posao, što bi rekao Bili Piton.
Koje su mane tvog posla, kako sprečiti to što sajt nikada nije gotov?
Kako sprečiti to što sajt nikada nije gotov? Ne baviti se ovim poslom 🙂 Šalu na stranu, baš iz ovog razloga smatram da web dizajn firme treba da se fokusiraju da razviju svoje sajtove. Nijedan sajt zaista nikada nije gotov, i stalno se razvija, ali onda je bolje da imate svoje sajtove koji nikada nisu gotovi, nego da se bavite tuđim sajtovima koji nikada nisu gotovi, koliko god da vas plaćaju za to. Sav profit od klijenata ulažite u razvoj svojih sajtova. U jednom momentu jednostavno prestanete da radite za klijente jer sajtovi koji su vlasništvo firme zarađuju dovoljno da vam klijenti nisu potrebni. To treba da bude jedini cilj svakom ko hoće da ulazi u ovaj posao – ne sve bolji i bolji klijenti, već sve više ulaganja u sopstvene projekte (preporuka je da budu na engleskom jeziku i stranom tržištu). Videli ste kakva sve zvučna imena imam u svom portfoliju. To može da vam koristi jedino da se hvalite okolo i muvate ribe koje na to padaju. To treba da vam bude samo međukorak na putu do glavnog cilja. Kada imate svoje sajtove, možete da usmerite sav fokus i energiju na razvoj i unapređenje istih, ne morate da se bavite edukacijom klijenata i da im objašnjavate zašto je za njih dobro ili loše nešto što su umislili. Svaka web dizajn agencija treba da ima za glavni cilj da se zauvek otkači od klijenata i da se bavim svojim projektima – ovo dobro zapamtite. To je jedna šansa koju nemaju tek tako agencije koje se bave npr. grafičkim dizajnom ili video produkcijom. Ne slušajte “iskusne matorce” koji će vam reći “glavni cilj treba da ti bude da se prikačiš uz nekog velikog kao što je Delta ili Telenor ili da se utališ da radiš za državu i onda si završio posao”. To je dobar pristup ako imate neku drugu offline agenciju, ali to je najveća greška ako imate web dizajn agenciju. Ovo vam govorim kao neko ko je sve video, probao, i ko ima rezultate. Zaboravite na Srbiju. Čitajte Wired.com, gledajte Ted.com, i shvatićete vrlo brzo zašto je mnogo pametnije da se okrenete svetu nego da se petljate sa srpskom privredom.
Odakle crpiš inspiraciju?
Kao i svi ljudi koji se bave ovim poslom – iz svega što sam ikada video, pročitao, saznao. Po meni, ključna stvar u dizajnu, kada se savlada tehnika, je poznavanje stereotipa i poznavanje trendova. Onda možete da radite stvarno šta god hoćete. Inspiracija je svuda – u starim filmovima, posterima, zaboravljenim estetikama koje nam stoje u kolektivnom nesvesnom, staroj tehnologiji, prirodnim pojavama… što više obrazovanja. Često gubimo vreme čitajući na Wikipediji o nekom zaboravljenom italijanskom pronalazaču iz 17. veka, i onda se zapitamo “Bože, kako ja gubim vreme”. Međutim, tri godine kasnije ispostavi se da baš to znanje iskoristimo da napravimo nešto genijalno o ćemu će svi pričati. Mislim da je osećaj jako važan. Ako konzumiramo neku informaciju i pritom imamo unutrašnji glas “Ovo je potpuno beskorisna informacija, ali osećam da treba da nastavim ovo da čitam”, onda treba nastaviti. Nedavno smo lansirali sajt Blejač.com koji je prepun takvih stvari – na prvi pogled beskorisnih zanimljivosti, ali kompletan njegov sadržaj jako podstiče kreativnost, razmišljanje o rešavanju problema na neobične načine, i veoma je koristan na duže staze.
Kada za tren iz tog virtuelnog sveta izađeš i koračaš ulicama ovog grada, kakav je tvoj odnos prema Beogradu danas?
Pa, prvo što mogu da primetim baš danas, to je da se više i ne može iskoračati iz tog virtuelnog sveta izlaskom na ulicu. Sedite u bilo koji kafić i priskuškujte o čemu pričaju ljudi. U roku od jednog minuta, sa raznih stolova čućete sledeće delove rečenica: “…Jutros na Fejsu…”, “…ladno mi je lajkovala sliku…”, “…si video onaj klip…”, “…dobila sam frend rikvest…”, “…daj pošalji i meni…”. Ovo nije preterivanje. Ovaj eksperiment sam zaista radio. Sedite u bilo koji kafić i osluškujte. Pogledajte mobilne telefone u koje ljudi kuckaju: iz daleka se prepoznaju plave boje Fejsbuka. Ljudi nisu svesni još uvek šta nam se desilo i koliko je sve to postalo povezano. A to je sve u Srbiji gde još uvek nisu svi “online” i gde je kao nerazvijen Internet. Kako će izgledati to za pet godina kada se razvije? I Beograd i svi gradovi će biti preplavljeni socijalnim medijima. Mnogi psiholozi i dalje vrte onu ploču sa kraja devedesetih, da Internet donosi izolaciju i usamljeništvo. To danas više nije tako. Moj socijalni život je bogatiji nego ikad, i zahvaljujući Fejsbuku upoznao sam u ovom gradu neke fantastične ljude za koje inače možda nikada ne bih saznao jer ne vole da se eksponiraju u javnosti. Uvek znam šta se dešava, gde je ko stigao u životu, za takvu količinu komunikacije i informacija o prijateljima do juče je bilo potrebno obaviti 50 telefonskih razgovora dnevno.
Kako ti se čini Designed.rs?
Jako sam oduševljen njegovim dizajnom, pre svega zato što je izazov organizovati toliku količinu informacija na pravilan način i u duhu web estetike, a vi ste u tome uspeli. Napravljen je po uzoru na savremene web strandarde i trendove, i SEO je jako dobar. Sadržaj je kvalitetan, zaista, pravi web magazin. Većina dosadašnjih pokušaja kod nas da se napravi kvalitetan sajt o dizajnu završavali su se na sajtovima koji su rađeni kao grafički dizajn štampanog magazina. Ovo je, konačno, jedan dobro realizovan iskorak kod nas od tradicionalnog grafičkog dizajna u njegovu prirodnu evolutivnu formu – web dizajn.