Dopuštate da ispred vas odnosi najbolji i najsvetliji dio vaših prihoda, dopuštate da vam pljačkaju polja,
da vam pustoše kuće i da oduzimaju stvari vaših predaka; živite tako da vam ništa ne pripada;
Ako vam ostave pola vaših dobara, porodica, jadnih života, čini se da to smatrate velikom srećom,
sva ta šteta, ta nesreća, ta ruševnost ne proističe od vaših neprijatelja, već jamačno od vašeg prijatelja,
i to od onog kojeg ste vi učinili onim što jeste za koga tako junački idete u rat i radi čije sujete ne odbijate da izložite smrti svoje živote.
Onaj koji tako gospodari vama ima samo dva oka, dve ruke, jedno tijelo ništa drugo što ne bi imao i posljednji stanovnik velikog i beskrajnog broja vaših gradova.
Ono što on ima viška- to su sredstva koja mu vi pružate kako bi vas uništio.
Odakle mu toliko očiju da vas uhodi osim ako mu ih vi sami ne dajete?
Kako to da ima toliko ruku da vas udara, osim ako ih ne uzima od vas?
Nisu li to vaše noge kojima gazi vaše gradove?
Kako to da uopšte ima neku moć nad vama, osim ako to nije vašim posredstvom?
Zar bi se usudio da vas zajaše da nije u sporazumu sa vama?
Šta bi vam on uopšte mogao da niste jatak lopova koji vas pljačka, da niste saučesnik ubice koji vas ubija, i svoj sopstveni izdajica?
Etienne De la Boetie (1530-1563)
Le Discours de la servitude volontaire (1548)
(Rasprava o dobrovoljnom ropstvu)