Odjednom se pojavljuje, lakog koraka, i, pre nego što pozdravi publiku, pogledom traži utičnicu za svoj mali crni laptop. Običan proizvod ne skuplji od 300 dolara. Ali, mnoge svetske tajne službe ne bi pitale za cenu kada bi mogle da ga imaju u rukama i malo pročešljaju…
Čovek kojem laptop pripada zove se Džulijan Asanž i upravo je stigao iz Stokholma, pre toga je na kratko bio u Briselu, a još pre toga nedeljama – ne zna se gde… Ovaj Australijanac je veoma tražen ovih dana. Čovek bi mogao da pomisli da je u bekstvu.
Kada je sredinom jula na jednoj konferenciji u Njujorku trebalo da održi govor, doček mu je priredilo pet službenika američkog Ureda za zaštitu domovine, dakle američki DB. Asanž se nije pojavio, ostao je u Engleskoj. Njegov advokat mu je javio da različite američke institucije žele hitno s njim da razgovaraju. Naime Robert Gejts, američki ministar odbrane nazvao je Asanžov rad neodgovornim.
Šta to radi Asanž?
Asanž je osnovao internet platformu Wikileaks.org: „wiki“ je otvorena internet enciklopedija, „leak“ na engleskom znači – mesto iz kojeg nešto curi. Ova stranica postoji od 2007. i na njoj radi par stalno zaposlenih i veliki broj slobodnih saradnika – dobrovoljaca. Reč je istovremeno o nekoj vrsti poštanskog sandučeta i izloga. Vikiliks skuplja i objavljuje materijal koji su preduzeća i državna institucije označile kao tajnu. Reč je, dakle, o nekoj vrsti foruma za anonimne informante. Nema tu rekla-kazala, nikakvih priča, nema kreativnih kovača teorija zavere – prezentuju se isključivo originalni dokumenti!
Vikiliks objavio Bildunterschrift: Vikiliks objavio “Američki vojni dosije”
Sara Pejlin (potpredsednica Republikanske partije) je tu mogla čita svoje mejlove, Kenijci su tu mogli da se informišu o svom nekadašnjem vladaru Danijelu Arap Moiju, bilo je i dokumenata iz Gvantanama. Tada je Vikiliks bio više nešto za insajdere. Međunarodnu popularnost ovaj sajt je stekao tek aprila ove godine.
Vikiliks je pozvao novinare u Nacionalni pres klub u Vašingtonu i Asanž im je pokazao jedan video snimak: Godina 2007. Napad jednog američkog helikoptera, (Apača) na grupu od desetak civila u Bagdadu, među kojima su i dva saradnika Rojtersa. Mogli su da se čuju i glasovi u helikopteru. Njihovi cinični komentari su slike činile još nepodnošljivijim. Agencija Rojters je posle događaja u Bagdadu uzaludno pokušavala da se domogne video snimka. Dobio ga je Asanž – bio je to do tada njegov najveći pogodak.
Najveće „curenje podataka“ u istoriji
Od tada su Asanaž i njegove kolege za neke heroji, borci za slobodu informacija bez ikakvog oblika cenzure – a za neke su izdajice. Američke vlasti ga smatraju opasnim na nacionalnu bezbednost, i to Asanž ima i pismeno još od 2008. Još tada je Američka vojska diskutovala kako da mu pomrsi konce – međutim i taj dokument je neko dostavio Asanžu.
Pitanje je da li je Asanž opasan ili je sam u opasnosti. Prilikom razgovora sa novinarima Njujork tajmsa i Špigela u jednoj kancelariji u Londonu, na četvrtom spratu izdavačke kuće Gardijan – delovao je neprirodno bledo usred leta. On je dakle Britancima, Nemcima i Amerikancima dao na uvid dokumenta iz rata o Avganistanu (više od 90.000!) čije će objavljivanje, kako kaže Asanž, ne samo promeniti mišljenje javnosti o ratu u Avganistanu, već o svim modernim ratovima.