Zemlje kao što su Finska i Estonija su već donele zakon kojim je pristup internetu postao bazično ljudsko pravo za njihove građane dok međunarodna tela kao što su Ujedinjene nacije agituju za univerzalni pristup tom pitanju.
„Pravo na komunikaciju se ne sme ignorisati“ – kaže za BBC dr. Hamadun Toure, generalni sekretar Međunarodne telekomunikacione 
unije (ITU). „Internet je najmoćniji potencijalni izvor prosvećenja ikada izmišljen“. On navodi da vlade moraju „tretirati internet kao bazičnu infrastrukturu – kao puteve ili vodu“. „Mi smo kročili u društvo znanja i svako mora biti u mogućnosti da učestvuje“.
Padaju cene interneta
Prema rezultatima istraživanja organizacije International Telecommunication Union (ITU), cene širokopojasnog pristupa Internetu su tokom prošle godine u 161 zemlji, koliko je obuhvaćeno istraživanjem, snižene u proseku za 42 procenata. Iako su cene u prošloj godini znatno snižene, usluge širokopojasnog pristupa Internetu su još uvek previsoke i nedostižne za korisnike u mnogim zemljama.
Najjeftiniji pristup Internetu imaju građani Hong Konga, Luksemburga, Danske, Norveške, Velike Britanije i SAD, gde cena pristupa Internetu iznosi manje od 1 odsto bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, dok u nekim afričkim zemljama cena pristupa Internetu dostiže čak 67 procenata bruto domaćeg proizvoda po stanovniku.
Ovo veliko ispitivanje sprovedeneo od strane agencije GlobeScan za BBC, takođe je otkrilo podele po pitanju nadzora vlasti nekih aspekata mreže. Korisnici globalne mreže u Južnoj Koreji i Nigeriji imaju snažan osećaj da vlada ne bi trebalo nikada da se meša u regulisanje interneta dok se većina u Kini i mnogim evropskim zemljama ne slaže sa tom tvrdnjom i zahteva veće učešće države.
U Velikoj Britaniji 55 procenata ispitanika veruje da postoje slučajevi gde bi vlada morala da se umeša svojim propisima. Ovo otkriće dolazi u trenutku dok vlasti u Londonu pokušavaju da izglasaju kotroverzni zakon o digitalnoj ekonomiji koji bi provajderima naložio nadgledanje aktivnosti korisnika i njihovo dokumentovanje. Takođe, tim zakonom je predviđeno uvođenje univerzalnog širokopojasnog interneta u Velikoj Britaniji do 2012 ali i “three strikes“ propisa.
Taj propis bi dao moć vlastima da internet prestupnicima, pre svega piratima, nakon tri opomene ukinu ili uspore web konekciju. I druge zemlje, kao što je Francuska, razmišljaju o uvođenju sličnog zakona. Nedavno je Evropska unija usvojila odredbu o slobodama na internetu, koja nalaže svim članicama da prilikom zabrane pristupa globalnoj mreži nekom građaninu „moraju poštovati njegova bazična prava i slobode“. U toj odredbi posebno stoji da građani EU imaju pravo na „fer i nepristrasnu proceduru“ pre nego što se pokrene bilo koja mera limitiranja njihovog pristupa internetu.
Evropska unija je takođe posvećena omogućavanju univerzalnog pristupa širokopojasnom internetu. Međutim, kao i u mnogim drugim delovima sveta ovaj region se i dalje bori kako da omogući pristup brzom internetu u ruralnim delovima gde tržište okleva da ide. Analitičari kažu da je problem mnogih zemalja to što se sve više neuspešno bave sa zahtevima građana koji žele pristup mreži.
Istraživanje BBC-a je pokazalo da 87 procenata korisnika interneta smatra da bi pristup mreži trebao da bude „osnovno pravo svih ljudi“. Više od 70 odsto onih koji ne koriste internet smatraju da bi im trebalo omogućiti pristup. Gotovo 79 procenata ispitanika kaže da snažno podržava opis interneta kao fundamentalnog ljudskog prava – bilo da su trenutno korisnici ili ne.
U zemljama kao što su Meksiko, Brazil i Turska ispitanici su najviše podržali ideju pristupa internetu kao ljudskom pravu, pokazalo je istraživanje. Više od 90 odsto njih u Turskoj je izjavilo da je pristup internetu osnovno pravo – što je viši procenat od ispitanika u zemljama EU.
Južna Koreja, zemlja sa najvećom stopom korisnika interneta na svetu, ima najviši procenat onih koji veruju da je pristup globalnoj mreži bazično ljudsko pravo. Njih čak 96 procenata misli tako. Možda tajna tog odgovora leži i u činjenici da skoro cela zemlja uživa u brzom internetu. U Kini 87 procenata podržava klasifikovanje interneta kao osnovnog ljudskog prava, što je za 10 procenata više od proseka ostatka sveta. Iako većina smatra da bi vlasti trebalo da se uključe u regulisanje sadržaja na internetu njih 29 odsto kao najveću bojazan na mreži navode državnu cenzuru, što je najveći procenat u svetu kada je ovaj odgovor u pitanju.
Ispitivanje BBC-a je takođe otkrilo da internet velikom brzinom postaje vitalni deo ljudskih života u širokom spektru nacija. U Japanu, Meksiku i Rusiji je tri četvrtine ispitanih izjavilo da ne bi mogli da odgovore svim svojim obavezama bez pristupa mreži. Većina upitanih veruje da internet ima pozitivan uticaj na njih, dok skoro četiri od pet ispitanika kaže da im je doneo veću slobodu.
Međutim, mnogi korisnici interneta su izrazili i svoju zabrinutost. Opasnost od prevare, olakšan pristup nasilnim i eksplicitnim sadržajima i briga oko privatnosti je najčešće spomenut aspekt te zabrinutosti. Većina korisnika u Japanu, Južnoj Koreji i Nemačkoj osećaju da ne mogu slobodno da iskažu svoj stav online, dok su u Nigeriji, Indiji i Gani samouvereni kada je istupanje na mreži u pitanju.
Preuzeto sa prijateljskog portala www.e-novine.com