Svega oko 46 odsto mladih bi bilo spremno da iskoči iz rova i juriša na neprijatelja koji će uskoro pokušati da osvoji našu zemlju, rezultat je ovog istraživanja koje je pokazalo da je sistem vrednosti u krizi.
– Ovo samo pokazuje dokle smo došli kao društvo, kada mladi pre biraju da žive, imaju porodicu i umru u starosti u snu, umesto da poginu na bojištu i time ispune svoj osnovni zadatak odbrane otadžbine, kaže ekspert za vojsku i ambasadorstvo Miroslav Lazanski. – U ratu neko mora da pogine jer ako ljudi ne budu ginuli neće biti rata, a to onda znači da je mir, zaključuje on.
Kao najčešći razlog za izbor dugog, srećnog života bez trauma umesto bolne i brze smrti od neprijateljskog naoružanja, mladi navode svoju želju da žive koja je često veća od želje da ne žive.
– Razmišljao sam o načinima na koje bih voleo da završim svoj život, kao I kada bih voleo da se to desi, i gotovo nikad mi pogibija u ratu od prostrelne rane sledeće godine nije padala na pamet kao poželjna opcija, kaže jedan od ispitanika. -Evo, koliko god pokušavao da zamislim sebe kako umirem u blatu dok oko mene padaju granate, fijuču meci, a tenkovi gaze preko tela mojih saboraca uvek se iz podsvesti provuku i preovladaju slike plaža, zgodnih devojaka, putovanja, smeha na koje se nadovezuju venčanje, deca, njihove prve reči i koraci… Ne znam šta nije u redu sa mnom. Možda je problem i u godišnjem dobu. Proleće je, uskoro će i leto pa stalno razmišljam o vedrim temama. Možda će odgovori bili bolji ako me isto budete pitali nekad u novembru ili početkom decembra. Nemojte samo pred Novu godinu, tad sam pun planova i optimizma, zaključio je on.
Tekst satiričnog kataktera preuzet sa NJUZ.net