Vilis, koji inače vodi program NASA "Oceans Melting Greenland", upozorio je da bi u tom slučaju trebalo da se povlačimo sa obale: "Trebalo bi već da se povlačimo sa obale ako ćemo da se suočimo sa toliko izgubljenih metara u sledećih vek ili dva!"
NASA možda ima plan (ponovnog) sletanja na Mesec, ali sve više se okreće istraživanju planete i pripremanju za ono što nam sledi. To i nije tako čudno nakon što se na Grenlandu otopilo 12,5 milijardi tona leda u jednom jedinom danu. Drugi avgust ovog leta ušao je u istoriju jer je reč o nezabeleženom gubitku leda, što se dogodilo zbog velikog talasa vrućine koji je pogodio SAD i Evropu, prenosi Si-En-En.
NASA je već u malom selu Kulusuk na Grenlandu postavila bazu za svoj naučni program, istražujući ne samo koliko temperatura vazduha utiče na otapanje ledenog pokrivača, nego i kakav uticaj to ima na sve topliji okean, koji odozdo otapa led.
Grenland ima uticaj na celu planetu, jer milijarde tona leda koje se tamo tope podižu nivo mora u Australiji, Aziji, SAD i Evropi.
"Svi smo mi povezani istim okeanom", rekao je Vilis.
Problem je i što su na jednom od najvećih grenlandskih glečera, Helhajmu, primetili "jezero", a ispostavilo se da je ceo glečer, na 700 metara bez temperaturne varijacije, okružen toplom vodom, što nikada pre nije bio slučaj, i što će ubrzati njegovo topljenje.
Helhajm je proteklih godina privukao veliku pažnju baš zbog toga što je izgubio kilometre leda. Samo 2017. godine izgubio je površinu od tri kilometra, a prošle godine je otkrivena "santa" koja se odvojila od samog glečera.