Ove sedmice u Briselu je održan sastanak ministara vanjskih poslova NATO-a, s fokusom na Ukrajinu, članstvo Švedske u Savezu te situaciju na Zapadnom Balkanu. Poručeno je da postoje sigurnosni vakumi na Balkanu, ali da je sigurnosna situacija zadovoljavajuća. NATO, rečeno je, ostaje prijatelj zemalja Zapadnog Balkana, ali i upozoreno na zapaljivu retoriku u Bosni i Hercegovini. Ko je kreator te retorike generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nije precizirao. Radi li se o predsjedniku Republike Srpske, te kako tumači ostale poruke sa sastanka pitali smo analitičara iz Beograda Darka Obradovića.
BUKA: Boravili ste u Briselu tokom sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a, kako vi tumačite poruke koje su poslane o sigurnosnoj situacija na Zapadnom Balkanu?
Diplomatski rečnik poruka po pitanju Zapadnog Balkana ne treba da se tumači kao odsustvo odlučnosti da se spreče revizionistički pohodi pojedinih aktera. Bezbednosna situacija na Balkanu je ocenjena kao stabilna sa određenim rizicima. Ti rizici se nalaze u odsustvu političkog rešenja između Beograda i Prištine i zapaljive retorike u Bosni i Hercegovini. Suštinski, mislim, da NATO u bezbednosnom smislu drži situaciju pod kontrolom i da neće dozvoliti nikakvu eskalaciju iza linije Baltik-Crno More. Rizik za nestabilnost je još uvek upravljiv u domenu političkih mehanizama i mislim da će tako i ostati. Ono što ohrabruje jeste čvrsto zalaganje NATO-a po pitanju formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom kao prvim korakom ka trajno održivom političkom rešenju koje opterećuje Srbiju. Brza reakcija u pogledu razmeštanja dodatnih 1000 vojnika sa ojačanim kapacitetima ide u prilog smanjenju rizika od oružanog konflikta koji može biti isprovociran. Srbija nema nameru da posegne za oružanim rešenjima i vodi visok nivo dijaloga sa NATO kao jedinim, statusno neutralnim, činiocem bezbednosti na Kosovu. Oružani okršaj u rejonu manastira Banjska danas se čini kao ožiljak ali ne i “ljuta rana”. Zapadni Balkan je nadležnost NATO-a, a njegova uloga proizilazi iz nekoliko rezolucija UN-a i mislim da će tako ostati u budućnosti. U pogledu Evro-atlantskih integracija ta vrata ostaju širom otvorena. U skladu sa “duhom vremena” mislim da bi kreatori politike u Beogradu trebalo da preispitaju budući nivo i obim saradnje do potpunog članstva Srbije u ovom regionalnom odbrambenom savezu.
BUKA: Iz izjava se može izvući zaključak da NATO smatra da je Milorad Dodik najveći izvor nestabilnosti u BiH, da li je to zaista tako i koliko je Dodik zaista opasan po mir i stabilnost?
Deluje da se Milorad Dodik ponaša suprotno dugoročnim ciljevima srpskog naroda. Dokle god gospodin Dodik bude imao status dežurne “palikuće” uz terciranje sarajevskih krugova sličnih njemu, plašim se da će etnocentristički pristup ostati dominantan u političkom diskursu Bosne i Hercegovine. Mislim da gospodin Dodik nema kapacitete da izazove dublje krize, jednostavno to mu neće biti dozvoljeno, a nisam baš siguran da bi njegovi glasači ostali u njega do kraja. Možda su teze gospodina Dodika i opravdane, ali dokle god se podrška za takve teze traži u hodnicima Kremlja one su u startu kontraproduktivne po položaj Republike Srpske. NATO kada u diplomatskom tonu ukazuje na prisustvo zapaljive retorike ne misli samo na Dodika već na kompletan ambijent koji je kreiran i koji posledično smanjuje reformski kapacitet Bosne i Hercegovine. Ne mislim da je Milorad Dodik opasnost po mir i stabilnost jer on taj kapacitet nema kao ni podršku zvaničnog Beograda.
BUKA: Na sastancima se govorilo i ruskom uticaju, kroz šta se taj uticaj ogleda na Balkanu i da li on slabi?
Ruski uticaj je svoj pun zalet uhvatio još pre trideset godina.Od tada nije slabio. Zapad je prespavao rusku ponovnu inflitraciju na Balkan što je posledično smanjilo nacionalnu otpornost naših zemalja. Rusija je aktivno angažovana u svim društvenim sverama, i to pre svega na kreiranju ambijenta etno-religijskih konfliakta, putem svoje propagande Rusija svađa srpski narod sa komšijama i aktivno podriva proces evro-atlantskih integracija. Podrivanjem evro-atlantskih integracija, investiranjem u održavanje tenzija Rusija sprečava ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Na primeru Crne Gore vidimo da je u stanju da izazove društvene nemire i nerede plasiranjem dezinformacija i propagande.
BUKA: Rusija ipak nije vojno prisutna na Balkanu, koliko to umanjuje njenu moć za širenje svojih geopolitičkih interesa?
To što Rusija nije vojno prisutna na ovim prostorima ne znači da nema kapacitet da projektuje svoje geopolitičke interese. U ruskoj strategiji spoljne politike Evropska unija se smatra neprijateljskom organizacijom, istovremeno sve balkanske države teže članstvu u EU, dakle jasno je da anti NATO kampanja predstavlja samo izgovor za sprečavanje evropskih integracija. Nažalost na Zapadnom Balkanu nema dovoljno kapaciteta za suprotstavljanje ruskom štetnom uticaju i to naročito u političkom establišmentu. Rusko podrivačko delovanje i operacije uticaja ne tretiraju svi kao izvore ugrožavanja. Kada govorimo o ruskom uticaju stvar je poprilično složena, ili će se sve države boriti protiv tih hibridnih pretnji ili neće svi biti bezbedni. Usled nepostojanja jezičke barijere ruska propaganda sa lakoćom prelazi državne granice. Potreban je sistemski pristup, kreiranje regionalnog Centra za borbu protiv hibridnih pretnji, čiji bi osnivači bile države Zapadnog Balkana predstavljao bi pravi početni korak. Pretnje se moraju jasno adresirati. Ruski uticaj se nalazi manje više u sivoj zoni sa sposobnošću projekcije u mejnstrim procese. Rusija je iz Evrope doslovno proterana i učiniće sve da od Zapadnog Balkana napravi svoje ideološko anti-zapadno uporište. To im donekle polazi za rukom ukoliko vidimo stavove građana po pitanju ključnih međunarodnih događaja.
BUKA: Američki državni sekretar Antony Blinken je rekao da će saveznici produbiti saradnju sa misijom EUFOR-a u BiH. Šta to znači? Više vojnika na terenu ili?
Produbljivanje saradnje sa misijom EUFOR može se ogladati u podizanju kapaciteta ove misije. Ali, treba imati na umu da ovo više nisu devedesete godine. U međuvremenu su izgrađene, kakve takve, institucije, odvijaju se izbori, javna uprava ima pun kapacitet i nije moguće vratiti se na status od pre. Podizanje vojnih kapaciteta može biti i kontraproduktivno. Sve zavisi od procene situacije kako se želi raditi na zaštiti Dejtonskog sporazuma. Definitivno odvraćanje kroz prisustvo “čizmi na terenu” treba da bude poslednja opcija, dok bi angažovanje sa politički umerenim opcijama bilo nešto što bi se dugoročno isplatilo. Ukoliko bude postojala politička saglasnsot sa EU verujem da će se preduzeti sve u cilju vraćanja stvari u normalne tokove.
BUKA: Koliko su Srbija i BiH daleko od članstva u NATO-u i da li to samo zavisi od volje tih zemalja?
Srbija i Bosna i Hercegovina su poprilično udaljene od članstva u NATO. U prvom redu, Srbija je odabrala da vodi politiku nesvrstavanja u vojne saveze kao određeni vid ustupka Rusiji u zamenu za “kosovsko veto”. Takva jedna politika uz prisustvo anti-NATO kampanje ne odgovara potrebama današnjeg trenutka. Članstvo u NATO-u nije pitanje prijateljstva ili neprijateljstva sa Rusijom već je pitanje geopolitičkog opstanka srpskog naroda. Dokle god je Srbija izvan NATO-a imaće manje autonomnosti u donošenju spoljnopolitičkih odluka i biće podložna balansiranju između interesa Zapada, Pekinga i Moskve. Mislim da će se pre ili kasnije shvatiti da članstvo u NATO-u nije pitanje “slanja” trupa u udaljene krajeve zarad tuđeg interesa već je preporuka za strane direktne investicije. U doba četvrte tehnološke revolucije zahtevaće se sajber bezbednost, izvan NATO kišobrana to nije moguće ostvariti. Geografija Zapadnog Balkana, skopčana sa nasleđem prošlosti nameće NATO kao vid izlaska iz jedne kolektvine bezbednosne dileme. NATO i EU su pomirili evropske narode, koji nisu bili ništa manje brutalni između sebe zadnjih vekova, zašto se i mi ne bi okrenuli kolektivnoj bezbednosti kao izlazu iz međusobnog nepoverenja. Čvrsto verujem da će sazreti vreme kada će se shvatiti da je bolje biti za stolom kao ravnopravan sagovornik nego na stolu kao tema. NATO je dosledan politici otvorenih vrata. Ukoliko smo realni u proceni onda ćemo priznati da je veći interes Srbije i Bosne i Hercegovine da budu članice NATO-a nego što je interes NATO. Potura se pogrešna teza godinama o tome kako NATO sa svojim “lobistima” gura ove države u svoje članstvo, zapravo stvar bi trebala da bude obratna.
BUKA: Koliko je svijet daleko od globalnog sukoba posebno zbog rata u Ukrajini, problema na finskoj granici, te posebno zbog skorog ulaska Švedske u NATO?
Rusija od početka nastoji da predstavi agresiju na Ukrajinu kao svetski sukob. Na ministarskoj konferenciji država NATO-a jasno smo čuli da je Rusija najveći geopolitički gubitnik. Stoltenberg je to definisao kao ruski poraz u političkoj, vojnoj i ekonomskoj sveri. NATO doživljava svoju novu “mladost”, zahvaljujući NATO-u agresija na Ukrajinu nije svetski rat. Američko liderstvo sačuvalo je svet od katastrofe tokom Hladnog rata, isto se dešava i danas. Amerika je pouzdana gravitaciona tačka saveznika od Pacifika do Evrope. Sistem savezništva kao imanentno pravo svake države je ono što može spasiti svet od sveobuhvatnog požara. Dokle god postoji kalkulacija u Pekingu, da je napad na Tajvan potencijalni kraj komunističke partije, bićemo udaljeni od svetskog sukoba. Pa ko bi uopšte krenuo u rat na strani Rusije, Kine i Irana? Mislim da će domen nevojnih pretnji obeležiti ovo sukobljavanje uz adekvatne kontramere. Danas se svet deli na Svet i anti-Svet. Vidimo i na primeru Finske da to što je Rusija na zadnjoj nozi ne znači da neće napadati hibridnim pretnjama, a na hibridne pretnje ne možete reagovati vojnim merama.