Govorio je o tome kako je postao najstariji igrač koji je osvojio grend slem turnir u Open eri i da je savladao Danila Mededeva koji je 10 godina mlađi. Upravo mu ti mlađi igrači i daju motivaciju.
„Mislim da nekako probude zver u meni“, poručio je Đoković i tako učinio da rivali širom planete i dalje strepe od toga koliko bi dugo još mogao da vlada tenisom.
Pojasnio je i koja je najveća razlika između najvećih igrača i onih koji sam u jednom trenutku dođu do najvišeg nivoa.
„Razlika, pretpostavljam, između momaka koji umeju da budu najveći šampioni i onih koji se bore da dođu do najvišeg nivoa je u sposobnosti da ne ostanu predugo u tim emocijama. Za mene je to zaista relativno kratko. Tako da čim to doživim, priznajem… Možda, znate, puknem. Vrištim na terenu, šta god da se desi. Ali onda sam u stanju da se vratim i resetujem.“
Nije ponosan zbog toga što je u karijeri polomio toliko reketa, pogotovo one pred kamerama, ali je svestan svoje greške.
„Nisam ponosan na to. I stidim se sebe kada to radim, bez sumnje. Ali u isto vreme, znate, prihvatam sebe kao ljudsko biće sa manom. Količina pritiska i stresa je mnogo veća ako imate gomilu protiv sebe“, rekao je srpski as.
Zatim se osvrnuo na to što gotovo redovno igra protiv većine.
„U suštini, imao sam većinu sveta protiv sebe. Imao sam takvo iskustvo na teniskom terenu sa publikom koja me možda nije bodrila, ali nikada ranije u životu nisam imao ovo posebno iskustvo.“