Pojavio se papir, ali se nije pojavio, jer to je takozvani nonpejpr (non paper), a mi bismo ga mogli nazvati nepapir, antipapir, papir koji to nije, sa mapama koje to nisu, koji je došao iz mudre glave Janeza Janše, a možda i nije, a izgleda da jeste, jer se cela evropska javnost uznemirila zbog tog nepapira, koji je očigledno ipak dapapir. Diplomatska kovanica nepapir koristi se kada se određeni dokument nezvanično pusti u javnost, da se vidi kako će ona reagovati. Janšin nepapir zapravo predstavlja mapu bivše Jugoslavije, bez Slovenije, sa Albanijom, na kojoj su postojeće državne granice prekrojene tako da najuticajniji narodi regiona, Srbi i Albanci, dobiju „Veliku Albaniju“, odnosno „Veliku Srbiju“.
Janezov nepapir predviđa rasturanje Bosne i Hercegovine, tako što bi se Republika Srpska pripojila Srbiji, zapadna Hercegovina bi se ili pripojila Hrvatskoj ili bi imala status „Južnog Tirola“ (izguglajte šta to znači, jer se u nepapiru pojavljuje na više mesta), a Kosovo bi se pripojilo Albaniji. Nepapir, dakle, predstavlja javno objavljen sadržaj pregovora o razgraničenju između Srbije i Kosova*, s tim što smo sad dobili uvid u ceo nepaket, sa svim nedetaljima, koji su se do sad pojavljivali eventualno u vidu grafita (citat iz Beograda: „Ako Kosovo nije Srbija, onda Republika Srpska nije BiH“).
Možete o Janši da mislite da je kriminalac i desničarsko đubre i bićete u pravu, ali Janša je poznat i kao pragmatičan tip, koji je osamdesetih bio među vodećim jastrebovima slovenačkog otcepljenja od SFRJ. Tadašnja logika slovenačkih separatista bila je: „Šta mi, ovako napredni , moderni i pametni, tražimo među ovom primitivnom stokom? Odjebimo odavde“. To je bila grudva koja je formalno pokrenula lavinu višegodišnjeg ratovanja u bivšoj Jugoslaviji. Slovenci su to sigurno znali, jer je naoružavanje hrvatske teritorijalne odbrane bilo u punom jeku, a pripreme srpskih snaga, uz podršku JNA, za okupaciju delova Hrvatske i BiH u kojima su Srbi predstavljali većinu su bile u završnoj fazi. Ostalo znate ili ste možda potisnuli, u svakom slučaju, Slovenci su, kad se sve sabere, super prošli.
„Janšina“ nemapa na njegovom nepapiru ima logiku sličnu slovenačkoj s kraja SFRJ, s tim što sada dolazi iz članice EU, pa samim tim postoji opasnost da taj nepapir predstavlja nemišljenje ostatka Unije, ili jedne države unutar Unije, ili još uže, jedne lude glave na čelu jedne države unutar Unije. Logika nepapira je: „Ova stoka se neće nikada civilizovati. Hajde da probleme u regionu rešimo na njihov način. Srbi će u zamenu za Kosovo* da dobiju sever Kosova*, položaj „južnog Tirola“ unutar Kosova* i što je najbitnije, Republiku Srpsku.
„Velika Albanija“ će dobiti Kosovo* bez severa Kosova* i to je to. Neće dobiti ni „Preševsku dolinu“, ni severozapad Severne Makedonije, a ni parčence Crne Gore, imajući u vidu da su te teritorije sastavni deo sna jednog velikoalbanskog sanjara. Prema nepapiru, Severna Makedonija ostaje bez teritorijalnih promena, Crna Gora takođe, što nas dovodi do poente nemape na nepapiru: „Daj da razjebemo Bosnu i Hercegovinu.“ Srbima Srpsku, Hrvatima Hereceg Bosnu, a Bošnjacima ovo govance u sredini.
Nemapa na Janšinom nepapiru ima neke elementarne probleme. Ona, naime, podrazumeva da će se velikosrpski i velikoalbanski pregaoci zaustaviti na njoj. Zašto ne nama i Crna Gora, sad kad je već Milo puko, kažemo mi. A zašto ne i nama parče Crne Gore, reći će velikoalbanci. A što ne nama i deo Crne Gore, a i deo Srbije, poznat kao Sandžak, kad već razjebavate Bosnu, reći će bošnjački ekstremisti. Sledi iskopavanje oružja zakopanog 1995, njegovo podmazivanje i uppotreba.
Da li je Janša zaboravio sa kakvom zaista stokom ima posla, ili je jednostavno izbacio nepapir poštenja radi, da vidimo o čemu se zapravo pregovaralo dok je Tramp bio na vlasti, pošto nam logika govori da je upravo nemapa na nepapiru bila ono što je podrazumevao famozno razgraničenje Srbije i Kosova*. Svaki put kada bi Vučić rekao nećemo da damo Kosovo*, a da ne dobijemo ništa zauzvrat, mislio je isključivo na Republiku Srpsku.
Ključni problem Janšinog nepapira je to što su, zajedno sa administracijom Donalda Trampa, u istoriju otišle ovakve nemisli i nemape. Kad znamo kakva je nova američka administracija, verujem da je ovo njihova reakcija na Janšinu nemapu: „Ne razumemo zašto već nije došlo do ujedinjenja Albanije i Kosova. Velika Srbija ne može. Republika Srpska ne može, ni u Srbiji, ni u Bosni i Hercegovini. Unitarna Bosna i Hercegovina mora. Može i pitanje Sandžaka da se pokrene, krajnje je vreme, Crnu Goru nemoj da je neko dirao, Severnu Makedoniju takođe, a Vojvodina, ako želi, ima dobre šanse da postane Vojvodina* Svuda gde su Kinezi umešali svoje komunjarske prste, bićemo naročito strogi“.
Sada, kad je posle četiri godine, ponovo uspostavljen globalistički poredak, Janšin nepapir je toliko u neskladu sa globalističkim tekovinama, da je trebalo da ga nazovu neneneinepapir. Čak mu se ni počasni građanin Banja Luke, A. Vučić nije obradovao, već je požurio da izjavi kako se protivi bilo kakvoj promeni granica. Medved na čelu Srpske mumla uobičajenu mantru kako BiH mora da se drži Dejtonskog sporazuma, a obojica pune gaće, svesni šta sve američka kaznena administracija može da im napravi, zbog ponašanja u doba Trampa i Grenela.
Zamislite da neko iz italijanske „Lige za sever“ izbaci nepapir, kojim se predviđa vraćanje slovenačkog dela Istre Italiji, a zašto ne i hrvatskog, kad će već razbijanjem BiH da dobiju Zapadnu Hercegovinu. Zamislite nekog od austrijskih desničara, koji će se potruditi da svetlost dana ugleda nepapir na kom je nemapa, koja predviđa vrćanje svih slovenačkih alpskih venaca Austriji. Da sam mađarski ultradesničar, izbacio bih nepapir, kojim bih tražio pripajanje Mađarskoj svih teritorija koje su joj nekada pripadale, bez obzira ima li tu i nekakvih Mađara. U stvari, to već postoji i to ne kao nemapa, već kao redovna mađarska nacionalistička grafička provokacija komšiluku.
Sigurno i u drugim delovima uzdrmane Evropske Unije ima genijalaca kojima su u glavi mape i nemape, papiri i nepapiri, ideali i ciljevi, do kojih se može doći milom ili češće silom, potencijalna lavina nekontrolisanog nacionalističkog nasilja, koju bi pokrenula Janšina negrudva. Zato, nema šanse da od Janšinog nepapira išta bude. Imajući u vidu prekookeansku realnost EU, možemo da rezimiramo realnost potencijalnih promena granica na Balkanu: Ujedinjenju Kosova* i Albanije na putu stoji samo podrška Vašingtona, sve ostalo je spremno; „Velika Srbija“ ovog puta bukvalno može da nam dođe glave. Bez obzira što je reč o maštariji sa nepapira, uvek postoji bojazan da neko previše moćan za naše rashodovane migove, drljave tenkove i prevrnute „Pancire“, protumači kako je plan o spajanju Srbije i Republike Srpske realnost, a pripajanje Crne Gore logičan naredni korak.
Simultanka koju je Alek Psihopata igrao sa Kinom (nije jedini, budimo fer), uzimajući kredite od ove zemlje, dajući joj priliku da gradi autoputeve i otvara fabrike, nabavljajući milione neproverenih vakcina i nazivajući rukovodstvo agresivne komunističke imperije „našom najbližom braćom“, završiće se tako što će nova američka administracija srušiti sve figure na tabli i objaviti šah mat . Deo tog matiranja su i Janšin nepapir i nemapa – da razjasne kako je bilo kakvo menjanje granica u korist Srbije bilo samo fora prevaranata. koji su u Trampovo ime glumili kako rasturaju globalizam, zapravo su započinjući globalni sukob sa Kinom. Niko nikada nije ozbiljno nudio Republiku Srpsku u zamenu za Kosovo*. Bilo je to samo loženje za budale.
Valjda je ovih trideset godina bilo dovoljno da shvatimo kako je ono što je za nas „srpsko pitanje“, za sve ostale „srpski problem“ i kad god taj „problem“ zapreti da postane problem, stiže efikasno i brutalno rešenje. Zato, treba da, zajedno sa njenim građanima i međunarodnom zajednicom, radimo na razvoju Bosne i Hercegovine u građansku, modernu i demokratsku državu. Nećemo valjda da padamo na nepapire i nemape, na kojima se crveni „velika Srbija“. Ako Janšin nepapir slučajno postane naš papir, najebali smo.