Prvi put 1876. godine, od tri kandidata stipendija je pripala Aleksandru Tabakoviću iz Arada, a 1878. godine nije bilo slobodnih mesta u legatskom fondu za tehničare. Teslina druga molba malo je poznata, a dokumentacija o njoj nalazila se u Odseku za rukopise Matice srpske pod brojem M. 9823, koji je uveden 17. avgusta 1958. godine u inventarnu knjigu, od strane arhiviste Trive Militara. Pored obavezne molbe, u arhivskoj košulјici nalazio se i izvod iz zapisnika “Carsko-kralјevske Visoke škole” u Gracu o Teslinim ocenama i njegovom akademskom ponašanju. Molba je iz Graca poslata 13. septembra 1878. godine, a u Novi Sad je stigla posle dva dana i uvedena je pod brojem 212, administrativne matične pošte. Već 16. septembra zasedalo je Književno odelјenje Matice srpske i održalo drugu sednicu te godine, na kojoj je pod tačkom 22 raspravlјano o Teslinoj molbi, kojom najponiznije moli ovu slavnu ustanovu, kako za Maticu srpsku navodi, da mu se dodeli stipendija, radi dovršanja tehničkih studija u Beču ili Pragu.
O sebi dalјe kaže da je prvo završio Višu realku, a zatim proveo dve godine na tehnici u Gracu, gde je postigao najizvrsniji uspeh. Na žalost, zbog bolesti je morao prekinuti započete nauke i odreći se stipendije Carsko kralјevske generalne Komande, pa je sad prisilјen da je ponovo traži, ali na drugoj strani. Sada je zdrav i “Srbin je kao što se samo razumije”, kaže za sebe naročito podvlačeći. Zna francuski i italijanski, a engleski “onoliko koliko praktični život iziskuje”, mada nemački ne spominje, iako ga je svakako znao, jer je studirao na tom jezičkom području. Pošto ne zna mađarski, ne bi želeo, da mu se dodeli neka peštanska stipendija, a ostale će sve prihvatiti, na čemu se unapred najponiznije zahvalјuje Matici srpskoj, ako sa njenom pomoću bude usrećen.
Teslina molba je datirana u Gracu 1. septembra 1878. godine, po starom kalendaru, a ne 13. po novom, kako je to već i kod Srba odavno bilo uobičajeno, ili je stavlјano dvojno. Molba je pisana čitkom ćirilicom, ali je matično ime navođeno velikim i malim slovima, što mu se svakako nije zamerilo. U svedočanstvu njegove škole stoji, na nemačkom jezku, da je Nikola Tesla iz Smilјana u Vojnoj granici posećivao četiri semestra predavanja i vežbe iz matematike, fizike, hemije, zoologije, botanike, mašinstva, francuskog jezika, integrala i diferencijala, kubature, praktične aritmetike, diferencijalnih jednačina i tehničke fizike. Iz matematike je ocenjen “izvanredno”, dok iz ostalih predmeta ima odličan uspeh. Predavali su mu profesori Rogner, Peše, Larse, Pliznie, dr Mali, dr Graber, dr Lajtgeb i dr Ale, od kojih su neki i po dva-tri predmeta imali na katedri. Međutim, imao je i dodatne demonstracione vežbe uz neka predavanja, koja je morao odslušati, kao na primer, jedna vrsta aritmetike, slaganje brojeva, talasna teorija i tehnička mehanika, što je predavao profesor Štark, koji prethodno nije naveden. Na kraju ovog “Katalogs Austcuga”, tačnije školskog dokumenta, potpisanog od dr Švarca 24. jula 1877. godine, stoji još i to da je “akademsko ponašanje gospodina Nikole Tesle u skladu sa akademskim zakonima”.
Pomenutu sednicu Književnog odelјenja Matice srpske vodio je njen predsednik Stevan Branovački, a prisutne su bile još i ove ličnosti, kao članovi tog kulturnog foruma: Matičin potpredsednik Miša Dimitrijević, sekretar Antonije Hadžić, aktuar, odnosno administrativni arhivar Sava Petrović, pored dr Steve Pavlovića, dr Mihaila Polit Desančića, dr Milana Savića, dr Milovana Đorđevića, Đorđa Rajkovića, Svetozara Savkovića, Ilije Okrugića, Stevana V. Popovića, dr Ilije Vučetića i Filipa Obrkneževića.
Nјihovom odlukom od 16. septembra 1878. godine, po drugi put je odbijen Nikola Tesla kao konkurent za Matičinu stipendiju. Međutim, Nikola Tesla se nije nalјutio na Maticu srpsku, jer početkom sledećeg veka, tačnije 1902. godine, on je postao njen član, u vreme kad je već bio slavno ime širom sveta.
Interesantno je da Nikola Tesla za života nikada nije kročio na tlo Novoga Sada, samo je proputovao kroz Novi Sad vozom, kada je išao za Beograd.