Kad sam na instagramu dobio pretnju klanjem na kućnom pragu, koja do danas nije rasvetljena, a neće ni biti, kako stvari stoje, u njoj je, između ostalog pisalo: „Majka ti je kurvetina, poserem joj se u usta smrdljiva.“ E, to je psovanje majke. Poruka počinje sa „Znam gde stanuješ, zaklaću te, kurvin sine.“ U ovom kontekstu, pominjanje majke je prevashodno karakterizacija osobe kojoj je pismo napisano, a ne direktni atak na nju, kao u prethodno citiranoj rečenici.
Kad nekom poručiš „pička ti materina“, nije poenta u materi, nego u onom kome si to rekao. Nisam siguran ni šta tačno „pička ti materina“ govori. Pička ti materina šta? Pička ti materina u dupe? Pička ti materina za ručak? Tek kad se udubite, shvatite koliko je to glupa psovka, a jedna je od osnovnih u srpskom jeziku. Kad nekome poručiš „pička ti materina“, poslednje na šta misliš su njegova mater i njena pička. „Jebem ti mater“ je već psovka u kojoj mater aktivnije učestvuje, ali čak i u njoj je psovaču najpre na umu onaj kome to govori.
„Marš u pičku materinu“ je poslednja psovka kojom ću se baviti, a u kojoj je mater igra neku ulogu i ona ima jasno i duhovito značenje: psovač poručuje psovanom da se vrati u „pičku materinu“, to jest, bolje je da se nisi ni rodio, al kad već jesi, toliko mi ideš na kurac, da ti naređujem da se vratiš pravo majci u pičku. „Ideš mi na kurac“ je psovka koja bi trebalo da ima negativnu konotaciju, ali šta ako je neko homoseksualac i to saopšti istopolnoj simpatiji? Šalim se, „ideš mi na kurac“ sam ubacio samo da bi mi pasus bio iste dužine kao i prethodni.
Bio je, dakle, utorak, snimali smo emisiju, a ja sam sa nestrpljenjem čekao četvrti prilog u njenom prvom delu, koji je govorio o sada već pokojnom predlogu Zakona o policiji. Bes koji je proizilazio iz osećaja nemoći da sprečimo da taj zakon Vučićeva jednoumna skupština izglasa skupljao se u meni nekoliko dana, a kad je počelo snimanje, pustio sam ga da kulja, baš da vidim koliko ga se nakupilo.
Dodatni motiv za popizditis bile su uvrede nacističkih maloumnika na račun Dragana Bursaća, našeg gosta, koje su stizale na tviter čim smo objavili njegov identitet. Znali smo da će tako biti, znamo kakvim ljudima smo okruženi, da su bolji, ne bi nam bilo ovako grozno. Samo je stvar u tome da li ćeš dopustiti da te to pogodi, ili ćeš maloumnike bezosećajno blokirati. Odabrao sam prvu opciju, zato što se savršeno uklapala u koncept javnog ispoljavanja besa, koji je trebalo da nastupi.
Da sam malo preterao u pripremama, zaključio sam kad sam počeo da psujem već posle prvog priloga, koji je govorio o „sporu“ oko kosovskih tablica, a zapravo implementiranju onoga što je Vučić poklonio odmetnutoj južnoj pokrajini, uz, rekao bih, dogovorenu predstavu, koja je automobilske tablice predstavila kao najbitnije nacionalno pitanje obe strane, sa sve barikadama, dugim cevima i tajnim snimcima vođa lokalnih Srba i pripadnika ROSU, koji se dogovaraju šta ćemo sledeće i kako ćemo.
Sledio je prilog o tome kako nas evroparlamentarci izjebaše „u ladnu sobu“, odnosno kako je demokratska opozicija na njihov predlog o poboljšanju izbornih uslova (kurac živi), odgovorila napuštanjem pregovora sa Rističevićem i Orlićem. Odmah zatim, išao je Vučić, koji je s odvratnim uživanjem lagao kako su u pomenutim pregovorima opoziciji praktično poklonjeni RTS i RTV, dodavši kako mu RTS ionako sve više liči na N1. Prva reakcija mi je bila pogled u kameru i: „A jel ti (RTS) liči na našu emisiju, pička ti materina ona odvratna, a?“, plus još nekoliko psovki, koje nemaju veze sa majkom.
Onda sam se zaustavio, setivši se da sam mu se poslednji put u kameru obraćao kao umobolnom i zaključio kako nije okej toliko pičkarati psihijatrijskog bolesnika. Odvratnost u drugom delu rečenice isključivo je njegova (kao kad meni napišu „pička ti materina ona narkomanska i komunjarska“). Nijednom nisam pomislio na njegovu majku dok sam ga psovao. Onda je došao prilog o predlogu Zakona o policiji, gde sam se ispsovao i izurlao taman koliko je trebalo.
Intervju bombona, „Magareći kutak“ isto, idemo kućama. Onda me je Kulačin zajebao, majke mu ga čivijaške (on sigurno ovo neće shvatiti kao psovanje majke), kad me je pitao da li da za društvene mreže izvuče deo kad se obraćam Vučiću. „Izvuci šta hoćeš“, odgovorio sam, a nisam se baš jasno ni sećao šta sam sve tom prilikom rekao. Kad je video objavljen, onako istrgnut iz konteksta, delovao mi je previše prostački. Ali, već je bilo kasno. Postao je hit na tviteru i tik toku (novo, zapratite nas).
Pet puta su u vestima TV Pink ponavljali ono što sam rekao. Vest iz nečije (pa, Vučićeve, budimo realni) bolesne mašte, u kojoj se DLZ i dalje emituje na TV NOVA S, a Kulačin i ja predstavljamo dva Đilasova pajaca, koja pokazuju kako zamišljaju slobodu govora kad Đilas i Marinika dođu na vlast, bila je signal da se Vučićevoj majci pod hitno izvinimo, a po svemu ostalom što su izgovorili i napisali poseremo. Jer, ja jesam izgovorio: „Pička ti materina, ona odvratna“ i ma koliko se to dopadalo publici, koju tište iste muke kao i mene, zasrao sam. Poenta je bila u odbrani RTS i RTV od žvalavog čudovišta, ali do te poente niko nije dobacio, pa ni ja.
Sročili smo saopštenje, izvinili se ženi, objasnili da nismo na televiziji nego na internetu, porekli da imamo ikakve veze sa Đilasom i na kraju poručili Vučiću da mu je vreme za penziju ili zatvor. Ili ludnicu, dodajem ja sad. Eto, draga deco, nemojte nikome psovati majku, čak ni „pička ti materina“, iako ta kovanica neretko predstavlja srdačni pozdrav dva Srbina. Ostavite majke na miru. Nisu one ništa krive, one su nas rodile i moraju da nas trpe ovakve kakvi smo. Žao mi je Angeline, kao što mi je žao i moje majke, a i Kulačinove, njoj tek nije lako. Svaka se sigurno sekira zbog nas trojice. Iskreno mi je žao što je žvalavi smrad, kome je jakako više stalo do toga da ubedi stoku kako RTS liči na N1, nego do bilo čega ili bilo koga drugog, uspeo da me isprovocira do te mere da javno pokažem koliki prostak umem da budem. Još jednom se najiskrenije izvinjavam Angelini Vučić. A njemu se serem u usta ona ružna, žvalava.