Dok Rusija i Ukrajina ulaze u treću godinu rata, a sukob Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas preti da se raširi po Bliskom istoku, zemlje Balkana, ali i pojedine u Evropi, razmatraju ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.
Gotovo istovremeno, Beograd, Zagreb i Priština najavili su vraćanje obaveznog vojnog roka, a o istoj temi se govori i u Parizu i Berlinu.
Igor Novaković, izvršni direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), smatra da je rat u Ukrajini očigledno promenio poimanje vojske, ne samo na Balkanu.
“Ovaj sukob je pokazao da je suština celog rata u brojnosti vojske i artiljerije.
“Mislim da su svi shvatili da je potrebno obučeno ljudstvo, jer ako nemate kopnene snage ili, kako se to kaže boots on the ground (čizme na zemlji), pitanje je da li možete da se odbranite u hipotetičkom ratu”, objašnjava Novaković za BBC na srpskom.
Obavezni vojni rok ponovo je interesantan i zbog popunjavanje vojnog kadra, jer se godinama unazad govori da veliki broj ljudi napušta profesionalnu vojsku.
“To je očigledno problem, jer nije dovoljno da su plate dobre i obezbeđene, već treba da se pruži i određena karijera tim ljudima, što je verovatno bilo problematično”, dodaje Novaković.
Dok je u vreme bivše Jugoslavije za neke bilo prestižno da idu u tadašnju narodnu armiju, pa je čak bio i običaj da se prave i veliki ispraćaji regruta, u novije vreme oko ovog pitanja ljudi su podeljeni, pokazuju razne ankete, piše BBC na srpskom.
Nekada se u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) služilo najpre 15 meseci, pa godinu dana, a prema inicijativama u Srbiji, na Kosovu i u Hrvatskoj, ovakva obaveza bi trajala mnogo kraće.
U ovom trenutku, nijedna država bivše Jugoslavije nema obavezni vojni rok.
Srbija
Gotovo da ne prođe godina, a da se u Srbiji ne pokrene pitanje vraćanja obaveznog vojnog roka.
Ovog puta, najava je usledila samo desetak dana posle izbora održanih 17. decembra i samo par dana nakon što je iz Ministarstva odbrane Kosova objavljeno da se razmatra obavezni vojni rok.
Početkom ove godine, Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije podneli su zvaničnu inicijativu o vraćanju vojnog roka koji je suspendovan 2011.
Obavezni vojni rok bi, prema predlogu, trajao četiri meseca, a resorni ministar Miloš Vučević u više navrata je rekao da će biti zadržana profesionalna vojska kao okosnica odbrane zemlje.
On je rekao da je služenje vojnog roka korisno za društvo i državu, da se niko ne sprema za rat i da nijedna država ne može da popuni redove samo profesionalnim vojnicima.
Prema predlogu, vojni rok bi trajao četiri meseca, regruti bi prolazili osnovnu pešadijsku obuku sa teorijskom i praktičnom nastavom, a kasarne, kako je najavio ministar, “neće biti kao nekad, ali neće biti ni hoteli”.
Igor Novaković kaže da je veliko pitanje “koliko meseci je dovoljno za obavezni vojni rok”.
O obaveznom služenju vojske govorilo se i prethodnih godina.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 2018. godine da se tako nešto razmatra, ali da se “čeka procena vojske i Ministarstva finansija”.
Iz Ministarstva odbrane su za BBC na srpskom 2018. godine izjavili da “vojni rok u Srbiji nikada nije ukinut, već je odlukom Narodne Skupštine iz januara 2011. godine obaveza redovnog služenja vojnog roka obustavljena”.
“Od tada se vojni rok izvršava po principu dobrovoljnosti, a ostala je i obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu”, dodali su.
Samo godinu dana ranije, Vučić je, tada kao premijer, rekao da je “modernizacija vojske ključna, a da se o obaveznom služenju ne razmišlja”.
Srbija je 2011. godine dobila profesionalne vojnike, uz mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka za one koji to žele.
Dobrovoljni život u vojsci traje nekoliko meseci i može se služiti u četiri roka: u martu, junu, septembru i decembru.
Srbija je među 21 zemljom koja ima status vojno neutralne države, ali je 2006. godine postala članica NATO programa “Partnerstvo za mir”.
Kako je u regionu?
U zemljama bivše Jugoslavije, trenutno postoje samo profesionalni vojni sastavi, a većina zemalja je članica NATO pakta, severnoatlantske vojno-političke alijanse.
Prva bivša jugoslovenska republika koja je uvela profesionalnu vojsku bila je Slovenija, 2003. godine.
Crna Gora je 2006. godine na referendumu izglasala odvajanje od Srbije, a iste godine je i ukinula obavezu služenja vojnog roka.
Ta država je postala članica NATO-a 2017. godine, a dve godine kasnije uvela je dobrovoljno služenje vojnog roka.
Posle najava iz Beograda i Zagreba, Dragan Krapović, ministar odbrane Crne Gore, rekao je da bi vraćanje obaveznog odlaska u vojsku donelo bolju popunjenost i dugoročniju korist za čitav sistem odbrane, ali da on u ovom trenutku nije za to.
Poput Crne Gore, Severna Makedonija ukinula obavezno služenje vojnog roka 2006, da bi 27. marta 2020. i ona postala članica NATO.
Bosna i Hercegovina ukinula je obavezni vojni rok 2007. godine.
Hrvatska je obavezni vojni rok zamenila dobrovoljnom službom 1. januara 2008. godine, ali se početkom 2024. ponovo pokrenulo pitanje obaveznog služenja.
Andrej Plenković, predsednik Vlade Hrvatske, izjavio je da, u sadašnjim okolnostima u svetu, “nije loše” što Ministarstvo odbrane Hrvatske razmišlja da organizuje kraće obuke “kako bi se širi broj ljudi mogao upoznati s osnovnim veštinama koje mlađe generacije nemaju”.
Iz Ministarstva odbrane Hrvatske su za BBC u pisanom odgovoru naveli da se radi “na konceptu kraće osnovne vojne obuke, ali da je za sve ostalo prerano govoriti”.
Krajem decembra 2023. godine, zamenik ministra odbrane Kosova Šemsi Silja saopštio je da će se 2024. godine uvesti nastava odbrane i bezbednosti u školama, što će olakšati služenje vojnog roka.
“Ako učenici nauče, na kraju školovanja lakše će obaviti obaveznu službu od tri meseca, ili po prethodnom planu, tri meseca zimi, tri meseca leti.
“Ali, barem, hajde da počnemo sa tromesečnim pilot projektom”, izjavio je on tada.
Naoružavanje u regionu
Srbija je protekle decenije potrošila blizu tri milijarde dolara na nabavku novog naoružanja, prema nedavnom istraživanju Radio-televizije Srbije,
Kupovani su helikopteri, dronovi, transportni avioni, radari i raketni sistemi za protivvazdušnu odbranu (PVO), kao i naoružanje i oprema za pešadiju i specijalne jedinice.
Tu se ne ubrajaju avioni Mig-29, tenkovi T-72B1MS i oklopna vozila BRDM-2MS koje joj je donirala Rusija.
Prema istom izvoru, Hrvatska je potrošila gotovo upola manje za isti vremenski period.
Kupovala je oklopna vozila, helikoptere, a deo novca odvojen je za francuske borbene avione Rafal.
Albanija je od 2014. do 2023. na naoružanje potrošila oko 292 miliona evra.
Nešto manje novca izdvojila je Severna Makedonija, oko 250 miliona evra.
Crna Gora je za ove potrebe potrošila oko 114 miliona evra.
Najmanje para na kupovinu oružja dala je Bosna i Hercegovina – oko 15 miliona dolara, naveo je RTS.
Veliku svetsku potražnju za oružjem, predsednik Srbije vidi i kao sjajnu priliku za srpsku namensku industriju.
On je sredinom januara 2024. izjavio da će biti izdvojeno 740 miliona evra za kupovinu vojne opreme, a od toga će blizu 200 miliona evra biti potrošeno na naoružanje iz domaće proizvodnje.
Pre godinu dana, Vučić je u Dubaiju izjavio da “u svetu vlada pomama za oružjem, možemo da prodamo sve što napravimo”.
Dugogodišnje napetosti između Beograda i Prištine dodatno su pojačane nedavnom odlukom Amerike da Kosovu isporuče antitenkovske rakete džavelin i prateću opremu po procenjenoj vrednosti od 75 miliona dolara (nešto manje od 69 miliona evra).
Vučić je potom reagovao izjavom o kupovini dodatnog naoružanja “kako bismo mogli da odvratimo svakog agresora”.
“Svi razumeju zašto danas moramo da imamo snažnu vojsku, jer ne bismo bez nje mogli da postojimo kao država, već samo kao imaginarna teritorija”, rekao je.
Najviše naoružanja Kosovo je do sada nabavilo u Turskoj.
Kosovo je 2021. potpisalo ugovor o kupovini 14 oklopnih vojnih vozila od Turske, koje je Ankara finansirala u vrednosti od 9,7 miliona evra.
Evropa i vojni rok
Evropske zemlje koje nisu ukidale obavezni vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka i Kipar.
Nemačka, najveća evropska ekonomija, 2011. ukinula je obavezno služenje vojnog roka, ali se o tome ponovo razmišlja.
Boris Pistorijus, ministar odbrane Nemačke, predložio je ponovno uvođenje vojnog roka pozivajući se na primer Švedske, “gde sve mlade žene i muškarci idu na regrutaciju, a samo odabrani deo njih završi osnovnu vojnu službu”.
Njegov predlog za sada je odbio kancelar Olaf Šolc.
I Francuska trenutno razmatra “laki” oblik obaveznog služenja vojnog roka.
Predsednik Emanuel Makron uveo je 2019. godine Univerzalnu nacionalnu službu koja omogućava mladima da mesec dana volontiraju i služe sopstvenoj zemlji.
Vlada sada razmatra da ovo postane obavezno za sve francuske državljane od 15 do 17 godina.
Velika Britanija duže od pola veka ima isključivo profesionalnu vojsku.