„Kako se zoveš i prezivaš da te dodam na fejs?“ pitanje koje svakodnevno dobijem kad se upoznam sa nekim novim. I kad kažem da nemam facebook, odma’ čuđenje i onaj upitni pogled „Kako živiš bez njega?“. Teško objasniti nekome da se „može“ živjeti bez facebooka i da nije to toliko strašno koliko se čini.
Facebook „prijatelji“ i pravi prijatelji, poslovno i privatno. Sve se nekako prepliće na jednoj stranici i čovjek više nije ni svjestan šta je šta. Previše privatnog u poslovnom ili previše poslovnog u privatnom? Teško odlučiti. Svi mi volimo da smo u kontaktu sa rodbinom koja je daleko, sa prijateljima iz drugog grada ili sa poslovnim ljudima koji će nam značiti u životu. Filtriranje i korištenje pravilno facebooka rijetko ko je shvatio na pravi način.
Sve više ovisnosti i „de samo da se ulogujem na minut“, završi se i sa po nekoliko sati. Da gledaš slike i objave statusa od „prijatelja“, čitaš novosti koje je neko share-ovao (podjelio sa drugima) i sve to nije loše ako imaš vremena. Inače, mislim da nemam toliko vremena da gubim na tako nešto. Shvatila sam tek nedavno i da recimo imam facebook bila bih samo jedan više član u nekoj grupi ili više like na nekom statusu. Šta mi to znači?
Pogrešno bi bilo sa moje strane da kažem da je facebook loš jer nije. Dosta lakše se saznaju neke informacije i može se lakše stupiti u kontakt sa nekom osobom ako recimo nemam njen broj telefona. Takođe, može se vidjeti dosta oglasa za posao, razne konkurse za nagrade i mnogo toga što nekima čak i promakne i ko ima facebook.
Nerijetko se nađem u situaciji da mi neko kaže „A, kako ne znaš, bilo je na fejsu?“ i shvatim da nekad možda nisam upućena odma’ ako nisam čitala portale ili novine. Shvatim da neke ankete nisam mogla da popunim, nisam mogla da učestvujemo u nekim nagradnim igrama jer je bio dovoljan jedan „like“ ali onda kažem sebi da sve ima svoje prednosti i mane.
Dosta ljudi shvata facebook nepromišljeno i previše stavlja svoj privatni život na otvoreno, što može da šteti i u poslovnom životu.
U eri online života živjeti bez društvene mreže, čini se kao smrt. Ali opet kome si važan, poslaće poruku, interesovaće se za tvoj život, a ti uvijek možeš da izabereš šta ćeš kome da pokažeš jer ljudi nekad nisu toliko ni svjesni da ono što stave na facebook može vidjeti od maloljetnog djeteta do osobe koja je dosta starija.
Na kraju, rekla bih da nisam unazađena ali ne bih dosta ni dobila da ga i imam. Život bez facebooka širi sposobnosti snalaženja na druge načine i svakodnevno učenje kroz istraživanje drugih stranica, čitanje sadržaja i dok je tako on mi ne treba. Ne znam šta će sutra u životu da bude jer svi znamo koliko se internet širi i kakve će nove sadržaje facebook imati. Do tad, ne planiram da pravim nalog na facebooku.
Blog: Brankica Smiljanić