Ona je mama dvojici divnih dečaka ,istraživač univerzuma, joga instruktor, diplomirani pravnik, životni trener, pisac, ljubitelj plesa , psihologije i života . Ona uvek pronalazi onu ljudsku dobrobit , o njoj piše, kroti divlju energiju i lako usrećuje ljude. Autorka knjige “Flert sa spoznajom ” zajedno sa nama razgovara o svemu onome šta nazivamo lepim i važnim , dragocenim i čarobnim, Sanja Todorović Gajić.
Sanja živi u Šapcu, voli svoj grad i trudi se da ga učini lepšim mestom za život , ona radi sa ljudima , humana je, pomaže, organizuje tribine, radionice, nesebično otkriva kako da volimo više i kako da se menjamo.
Olja: Kako je biti unuka Dragiše Mitrića ,profesora književnosti i odmalena družiti se sa knjigama ?
Sanja : Moja prva sećanja vezana su za reči. Neke su mi se dopadale, pa sam ih iznova i iznova kotrljala preko jezika, sva važna. A druge sam opet izbegavala. Nije mi se svidelo kako su zvučale, iako često njihovo značenje nisam ni slutila.Volela sam da se poigravam sa rečima, na iste one načine kao što se deca igraju sa lutkom ili loptom, mogla sam satima da boravim u tom carstvu, a da mi ne dosadi.
Velika zasluga za rečima ispunjeno detinjstvo pripada mom dedi. Voleo je da nas unučiće stavi u čeze, koje su stajale na sred dvorišta i da nam recituje pesme Čika Jove Zmaja.
Sa pet godina sam znala onoliko pesama koliko je znao i on.
Često me je vodio u grad da mi kupi slikovnicu i sladoled. Nisam znala čemu više da se radujem. Od samog početka knjige su za mene povezane sa zadovoljstvom i srećom, moje detinjstvo je zbog toga bilo magično.
Sanja : Postoje mnogi načini da se tradicija nastavi. Neki od njih su više, a neki manje očigledni. Iako imam duboko poštovanje prema tradiciji, ono što smatrm važnijim je otkrivanje sopstvenog životnog puta. Koliko god da smo deca svojih roditelja, ne treba zaboraviti da smo više svoji. Svako od nas je božanstveno biće, savršen spoj talenata i naš najvažniji zadatak je da te talente otkrijemo, a zatim da ih koristimo. Na taj način najbolje doprinosimo da svet postane bolje mesto.
Mene je jedan korak vodio do sledećeg. Važno je bilo otpustiti otpor, pa izabrati ljubav umesto straha. Kada verujemo u sebe sve je moguće.
Sanja : S obzirom da sam od najranije dobi bila ozbiljno fascinirana rečima, naučila sam da čitam i pišem čim mi se ukazala prilika. To mi je dalo mogućnost da sama slažem reči na beli papir i tako kreiram nešto novo. Prazan papir me je dozivao da ga ispunim. Bio je poput obećanja.
Prvo sam pisala pesme, a kasnije i prozu.Na pisanje sam gledala kao na način da sebe izrazim, pa čak i da procesuiram i prihvatim neke događaje koji su bili naročito izazovni.
Nakon sat vremena pisanja svet je bio lepši.
Onda je naišao period u mom životu kada sam potpuno prestala da pišem. Uspela sam da ugušim sopstvenu kreativnost i moj svet je postao manji. Kako sam oduvek teživa ka širini, možete samo da zamislite kakv je to sudar kontradiktornosti bio. Taj period je potrajao nekoliko godina.
Istina i tada sam pričala da ću jednoga dana napisati knjigu, ali čak i meni to nije izgledalo verovatno. Onda se desio proboj.
Prvo se javila želja za pisanjem,a onda i ideja za knjigu. Kada sam počela da pišem, više se nisam zaustavila, knjiga kao da je imala potrebu da izađe iz mene i njie se smirila dok to nije uspela.Bila je to jedna od najlepših i najsnažnijih avantura u mom životu.
Sanja : Sve u knjizi je ljubav.
Ljudi lako prihvataju da su slomljeni, slabi ili pogrešni, nekako smo prirodno sklonij da mislimo negativno, a vrlo teško prihvataju da su moćni i božanstveni. Prosto se uplaše sopstvene širine. Ljubav prema sebi doživljavam kao širinu, kao pun spektar mogućnosti, kao radost i slobodu.Nismo preko noći postali zatvoreni, nesigurni i nesrećni i vrlo je izvesno da se neće dogoditi da donesemo odluku da sebe zavolimo, pa da se to odmah i desi. Ipak je to proces, a svaki proces zahteva vreme i predanost.Mnoge su tehnike koje nam govore kako sebe da zavolimo i svako od nas može odabrati jednu iz tog mora raznovrsnosti. Možemo ih kombinovati i sa njima se beskrajno zabavljati, ali treba imati u vidu da od tehnike možemo odustati,a li ne i od sebe. Mi smo dragoceni i neponovljivi.
Sanja : Deca su savršena bića. To sam otkrila u potpunosti kada sam rodila svoju. Ona su pravi umetnici života i za mene beskrajna inspiracija.Deca su tu iz jednog razloga a to je da budu voljena i kroz tu ljubav podržana. Danas često čujem kako decu treba vaspitavati na jedan ili na drugi način, kako im treba ograničiti čitav spisak stvari, sve u cilju da bi ih jednoga dana pretvorili u dobre ljde. Zaboravljamo da su ta mala bića već dobra. Sve što njima treba su krila satkana od ljubavi i razumevanja, pa da njima otkriju svet.Svako dete je jedinstveno i kao takvo ga treba i prihvatiti. Previše se trudimo da decu vaspitamo, a premalo da u njima istinski uživamo. Onoliko koliko je važno deci postaviti osnove, važno je i da im omogućimo da sebe ispolje. Uz moje sinove sam još više shvatila kako da budem svoja, jer su me oni inspirisali na to. Deca prirodno umeju da budu uronjena u svoje živote. Trenutak u kom ona živi zove se sada, a to je jedini trenutak koji zaista posedujemo. Svakoga dana ponešto naučim od mojih divnih dečaka ili bolje rečeno nečega se prisetim, jer sva mudrost je već u nama.
Zar nije predivno otvoriti oči ujutru i videti način na koji svetlost pada na zidove sobe ili na draga lica? Zar nije magično otvoriti prozor pa celim plućima udahnuti potencijal predstojećeg dana? Kada krenemo na posao ne moramo sretati isključivo pospane i namrgođene ljude, već drveće, ptice, oblake. Možemo odabrati da budemo u skladu, umesto da pružamo otpor.
Sanja : Priroda je za mene veliki izvor inspiracije i mira.Volim da budem u prirodi, jer je priroda u meni. Ne treba puno da se čovek i priroda usklade i harmonizuju,tada nastaju čudesa.
Najlakše se stiču znanja kada nas nešto zanima, tada ništa nije teško.
Volim znanja koja je neko drugi postavio pred mene, ali volim i ona sopstvena.Ništa više ne nadahnjuje od sopstvenog iskustva, bilo ono prijatno ili ne. Iskusiš, spoznaš i što je najvažnije spoznato primeniš. Uzalud su sva znanja ako ako su slovo na papiru, neiskorišćeni potencijal, to je jednosmerna ulica. Dakle ne treba skladištiti znanje, već ga koristit.
Dok čitaoci ovog intervjua postaju nestrpljivi da pročitaju Flert sa spoznajom, ja ostavljam Sanju u jednom avgustovskom popodnevu da nastavi da piše na svojoj drugoj knjizi …
Fotografije : Đorđe Gajić