Toliko je očigledno da smo mi Srbi nebeski narod i da nas zbog toga svi ostali mrze izgarajući u zavisti i ljubomori zbog našeg porekla i države koja nas čeka gore negde, da je o tome više suvišno i pričati. Države koju ne mogu uništiti ni Amerikanci potpomognuti celokupnom NATO alijansom, Šoroševim uplatama, masonima, iluminatima, Vatikanom. Države od koje ne mogu otcepiti delove da bi formirali svoje privatne pljačkaške kolonije, a stanovništvo pretvoriti u jeftinu radnu snagu koje će da ćuti, trpi i sluša.
Iz nekog razloga mi smo napustili naše nebesko carstvo i sišli na Zemlju. Pitanje je zašto smo to uradili u velikoj žurbi nemajući vremena ni da se popakujemo na traktore, nego po svemu sudeći smo napuštali naše carstvo nebesko navrat- nanos, a u većini slučajeva na glavu, zbog čega su nam ostale posledice do dan danas.
Naša moralna načela i naše poštenje su nadaleko poznati. U ratu smo ubijali decu, žene i nejake samo iz razloga što su neprijateljski dušmani našeg velikog naroda isto to radili nama. Ono jest’ da u našim svetim knjigama, po čijim načelima živimo ovozemljske živote, piše „da se okrene drugi obraz kada te neko ošamari“, ali to je samo iz razloga što su se nekada u prošlosti dočepali naših svetih knjiga i izvršili prepravke na njima da bi nas što lakše potamanili i istrebili. Najbolji dokaz toj tezi leži u našim kalendarima gde je skoro svaki drugi dan „crveni“. Na te dane ne valja se ništa raditi. Perfidno su ofarbali dane u našim kalendarima u crveno da bi od našeg nebeskog naroda napravili lenštine i tako nam lakše zatrli seme. Toliko su bili sigurni u svoj zli plan da su ofirno koristili crvenu boju, boju komunizma. Izvor najvećeg zla po nebeski narod.
Kao i svaki drevni narod i mi imamo svoje mudrace koji se trude da nas održe na putu svetlosti i koji nas čuvaju da nas ne zavedu i da ne potpadnemo pod uticaj primitivizma, gluposti i želje za materijalnim nad duhovnim. Razni Marići, Lazanski, Miroljubi Petrovići budnim očima prate svaki naš korak obasipajući nas mudrošću i upozorenjima na našem trnovitom putu.
Vidljiv je njihov uticaj na našu kulturu i naša moralna načela. Odmah nama zasmeta to što se svešteno lice pojavilo u najgledanijoj Marićevoj kulturno- obrazovnoj emisiji. To što je vozni park sveštenih lica kao kod Kristijana Golubovića ili Darka Šarića uopšte nije važno, sve dok se popovi ne pojave u društvu golišavih devojaka koje su tu da edukuju našu decu i raspreme ih da što lagodnije i bez mnogo muke prožive ovo kratko vreme u izbeglištvu. Ne smeta nama ni miropomazanje maloletnih dečkića od strane popova u crkvi i zataškavanje istog. Sve mi popovima možemo oprostiti, samo ne nudizam.
Osim što smo moralni i pošteni, veliku važnost pridajemo očuvanju prijateljstva. Naši tradicionalni prijatelji su Rusi. Od trenutka našeg bolnog pada na ovu surovu planetu oni su nam pomagali i koristili nas kao kusur u svim svojim transakcijama, a mi smo im uvek ostali zahvalni zbog toga, koristeći svaku priliku da im iskažemo koliko ih volimo i koliko im se divimo. Koliko ih volimo najbolje pokazuje to da umesto da juče slavimo Međunarodni dan svemirskih letova, jedan nama veoma bitan datum, datum koji nam uliva macuru da ćemo se jednog dana vratiti kući, mi smo slavili Dan ruskih dobrovoljaca. Iako je početkom devedesetih i u majčici Rusiji bilo teško i njihove zvanične vlasti nisu mogle poslati vojsku da nam pomogne, običan narod u Rusiji se organizovao i poslao dobrovoljce u pomoć. Odziv je bio veliki. Otprilike od njih sto četrdeset tri miliona došlo ih je toliko da bi mi njima, ukoliko im ikada bude potrebna vojna pomoć, na nas osam miliona trebali poslati jednog dobrovoljca da im pomognemo i to Nikolu Špirića. U njihovu čast smo postavili i WIFI antenu uz pomoć koje ćemo možda stupiti u kontakt sa našim narodom koji je ostao u domovini među zvezdama.
Sve u svemu mi smo jedan pošten i moralan narod u pokušaju da ove dane u izbeglištvu proživimo što časnije u nadi da ćemo se jednog dana vratiti kući. U nadi da kada se tamo vratimo nećemo zateći nekog Milorada ili nekog Vučića kako gostuju u obrazovnim emisijama Marića čuvajući nas od iskonskog zla.
Kakve smo sreće, biće da smo zbog njih i napustili nebesko carstvo bežeći skokovima na glavu bez obzira. Kakve smo sreće ovo je naša Nemačka, Austrija ili neka od zemalja Evropske unije u kojoj bauštelišemo dok maštamo o domu.