Kocka je bačena mada ne znam da li je i vratima lupnuto ali zatvorila su se sigurno. Kada sam pre par mjeseci u pregovorima za posao rekla da će mi nekada slobodni dani trebati On je očigledno mislio na svadbe i sahrane bliskih srodnika kao i na prelome ekstremiteta, dok su neni u glavi bila predavanja seminari dodjele nagrada vezane za blogovanje. Sad mi je jasno koliko se nismo razumjeli.
Sve je počelo pozivom na dodjelu nagrada m:blogerima koju je organizovao M:TEL. Dan prije polaska zvali su me i iz jednog od lanaca marketa i rekli da bih trebala da dođem da preuzmem nagradu. Prilično sumnjičava kada su u pitanju nagradne igre upitam šta je nagrada.
-Set hkdfkldfjkd. Izvinite možete li da ponovite pitam ja nadajući se da ću makar moći da naslutim o čemu se radi. Muški glas sa druge strane veoma kulturno ponovi : -Set jkdfgjdfkklf. Ne pitajući ništa više krenenemo tako prema Banja Luci riješeni da usput pokupimo nagradu.Kad ono u pitanju papirna kesica sa flomasterima i olovkama, na kesi čitam piše „šta bilo“. Pitam prodavca kakva je to nagrada šta bilo??? On mi jedva suzdržavajući smijeh reče da je u pitanju marka „Stabilo“. Trepnem očima i riješim poklonu u zube da ne gledam nastavim put dalje upisujući na TO DO listi misija jedan obavljena.
Stižemo u Banja Luku atmosfera u muzičkom paviljonu svečana nagrade odmah i podjeljene.Predavanje Dragana Varagiča iako je trajalo samo oko dva sata bilo je dovoljno da otkloni i razjasni mnoge moje nedoumice vezane za bloging. Upoznam tu i dve novinarke koje rade na većim entitetskim televizijama jedna od njih mi reče da je čula za moj blog, i da se on nalazi na nekoj listi. Meni drago, ne zbog taštine lijepo je znati da makar neko primjećuje da ti nešto kao radiš. Obožavam druženja blogera uvijek imam priliku da naučim nešto novo, upoznam nove ljude, upoznam način na koji oni rade. Uvijek bude divno….
Kao šlag na torti na kraju dana upoznam ljude koji jesu moja porodica već 19 godina, a ja ih tek sada prvi put vidim. Da nije bilo rata, da su naši životi išli nekim drugim putem sigurno bi jedni drugima bili bitan dio svakodnevnice. Ovako pokušavajući da osjetim prisnost gledam ih sa puno zahvalnosti između ostalog i zato što su moju djecu sa puno ljubavi više puta prihvatili i ugostili.
Sve je to u jedan radni dan stalo. Žao mi je ali život nije egzaktna nauka i ne može se bas sve u njemu nedeljom desiti. Ja sam riješila da ovaj dan mora biti slobodan. Sumnjam da postoji ton koji sam mogla iskoristiti pa da se ova situacija završi sa osmijehom na licu. Pravo na izbor je divna stvar. Ja i dalje biram „nepredviđene slučajnosti“ ,i svoj život ne dam meni treba.