Volim ja tako, da uz ručak posle posla, sedim za kompom i čitam vesti. Kada živite na ovim prostorima nekako se samo nameće od sebe da kako vreme prolazi da postajemo sve više otporniji i letargičniji na sve što se dešava oko nas, ali eto kod mene nakrivo posađenog čak ni to se nije desilo, nego kao za nesreću postajem sve gadljiviji iz dana u dan. Vidim juče sliku nekog lika sa crvenom kravatom, malo rumenkastog u obrazima i u odelu koje mu je neko drugi upario, jer je očigledno iz njegovog seljačkog rumenila da on nije kadar ni da upari kravu sa volom u svom rodnom selu. Pošto se moje zlo hrani upravo takvim likovima, koji su iz opanaka uskočili u odela i dokopali se vlasti, zaustavih se na članku. Iz boldovanog naslova, koji je urlikao iznad novinskog članka, odmah zaključih da su moje sumnje bile opravdane i da rumenilo u obrazima predstavlja nepogrešiv detektor za otkrivanje primitivaca i seljačina. Nije me nešto naručito potresla njegova izjava da su svi koji dođu na demonstracije SzP domaći izdajnici. Nije me potresla iz razloga što sama njegova pojava govori da je to spremno da uradi bilo šta i kaže bilo šta samo da bi ostalo tamo gde jeste. Sve će to uraditi samo da kožne garniture ne zameni ponovo kravljim vimenom. Samo kada pogledate u to, dok vatreno vređa pedeset posto stanovništva Republike Srpske, vam je dovoljno da vas podseti na najljigavije poltronske negativce iz filmova. Klasičan primer je Zmijojezik, Teodonov savetnik, iz gospodara prstenova. Dođoše loša vremena kada ljigavi poltronski negativci postaše svakodnevnica, i to politička svakodnevnica. Počeše takvi da nam upravljaju životima, a mi ćutimo. Doduše nije baš ni da ćutimo. Par puta sam imao priliku da mi pošalju komentar kako mrze osobe koji nešto se bune i nešto pišu, a ništa ne preduzimaju. Dobijao sam i komentare tipa: „Kao da će drugi bilo šta promeniti i doneti neki boljitak?“ Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali za ovakve komentare reči su suvišne. Ako dobro shvatam, bolje je ćutati i trpeti ružnu i tužnu svakodnevnicu, bez da makar i pričaš protiv toga, jer navodno priča ne može ništa promeniti. Ako sam dobro shvatio, bolje da nas ovi jašu još petsto godina, valjda smo tako navikli još onomad od Turaka, kada su nam pokornost i poslušnost uterali u du.. u gene. Valjda je bolje pustiti ove da se bahate i bogate jer bilo ko drugi da dođe biće isto. Ne znam, ali moja logika to ne može da prihvati. Očigledno da sam budala kao i oni Finci, koji i za najmanju afericu dižu proteste i skidaju pohlepne seljobere sa vlasti. Doduše Republika Srpska je ponosita zemlja. Tu je dostojanstvo, čast i hrabrost na prvom mestu, odmah ispod posla preko veze, kakve male funkcijice, letovanja na moru da bi prijatelji sa facebooka imali na čemu da zavide, prodaje glasa za dvadeset konvertibilnih maraka. Odmah jedno mesto iznad ljubavi prema jednoumlju. Pa da, nismo mi kao Finska, gde su svi stanovnici izdajnici i koji odmah hrle na ulice čim im se nešto ne sviđa. Dok je naša tradicija splet narodnih igara i kola, Fincima je bukanje i kukumavčenje na ulicama.
Nije me uopšte začudilo što ovo vređa pedeset posto građana Republike Srpske, onu polovinu koja koristi svoj dar od Boga, dar zbog koga je čak i sina prognao u pakao i dar na koga je i sam Lucifer bio ljubomoran, onu polovinu građana koji se nisu odrekli slobodne volje zarad skupog i neukusnog odela. Toliko ljube ruke popovima, vladikama i ostalim druidima, a da nisu naučili ni osnovne stvari iz vere. Prodaju se kao „kraljice trotoara“ za lagodan život. Doduše ne bih da vređam prostitutke, one pošteno zarađuju svoj novac, prodajući ono što je njihovo lično. Ovi prodaju sve šta im padne pod ruku, ne gledajući čije je i kome pripada i još pri tome očekuju poslušnost i poniznost. Kad čovek proda slobodnu volju za udobnost dupeta to je nešto što može da čudi, a ne reči koje takav čovek izgovara.
Ono koje ima istu ratnu prošlost kao i ja ,u najmanju ruku je degutantno da ono nekoga proziva i zove izdajnikom. I ono, kao i ja, odsluži u ratu godinu dana što se moralo, i ode u majčicu Srbiju da studira. I ono, kao i ja, ode baš u Beograd, Meku i Medinu za provincijalce i seljačiće. I ono, kao i ja, se vrati posle rata. Tu, hvala Partibrejkersima i r'nr-u, prestaje sve što nam je zajedničko. Ono zaduži partijsku knjižicu, rukovodeća mesta i u svoj svojoj seljačkoj bahatosti nastavi uz sve to da vređa one koji su se ovde mučili u vremenu rata. Učestvovao sam u ratu samo iz jednog razloga, iz razloga što je bila pretnja da svi koji se ne odazovu pozivu i napuste Republiku Srpsku, nikada se više neće moći vratiti kućama. Meni kao devetnaestogodišnjaku je to tada zvučalo strašno. Danas shvatih da oni nama nisu pretili, nego da su nas ustvari motivisali da idemo. Svi koji su otišli ili uživaju u uređenim državama ili uživaju na funkcijama diljem Republike Srpske.
Teško da može začuditi i činjenica da ovo, posle izgovorenih reči, izbace iz partije i „skinu“ sa svih funkcija u kojima uživa i duška. Da je neka druga partija možda bi se to i desilo, ali u partiji u kojoj su svi ovakvi kao ovo, teštko. U partiji u kojoj možete naći jednog Tamindžiju, jednog Željku, jednog Markovićku, jednog Špirića, u partiji kojoj su čak i koalicioni partneri isti takvi, Đokica i co. u partiji čije su sirovine takve da čovek pre pomisli da se bave drvnom industrijom, a ne politikom, u partiji gde balvane ne presvlače meblom i prave nameštaj, već ih uvlače u odela i poslaničke klupe, u postupcima jedne takve partije nema mesta čuđenju.
Posle svega izrečenog, ipak, na kraju moram da se zahvalim ovom „rumenku“. Moram da mu se zahvalim na tome što je upravo svojim rečima motivisao sve one koji nisu imali nameru da dođu na proteste, urade baš suprotno. Nikakva nestašica, besparica, beznađe ne može da motiviše klasičnog Srbendu kao što to može stari dobri inat.