– Ajde bona požuri, već kasnim!
– Čuj koje čarape, pa one bijele, da mi se slažu sa košuljom.
– E da sam znao da ću postanem poslanik tražio bi sebi neku gradsku gospođu sa diplomom fakulteta , a ne tebe seljanku da mi život zagorčavaš glupim pitanjima.
– Nije tom diplomom, tu sam ti kupijo za 8. mart.
– Naravno da ću bijelu košulju i daj mi čistu potkošulju ova mi se malo nešto kao da čuje.
– Bre idi džanu od Dragana Kojića Kebe…
– Đe me možeš pitati šta se čuje, pa ja sam danas cijeli dan sjedijo u skupštinskoj hali i sastančijo, normalno da sam se malo oznojio.
– Ona opozicija sve bezobraznija i bezobraznija pa počela bagra da nabraja neke krađe i neke nestale pare, a pošten čovjek se od neke nelagode počne da znoji.
– OOOO žene naporne, pa ti bogami kao da si higijeničar, a ne moja zakonska supruga.
– Kak'o te tušriranje spopalo, tuširali te u turšiji ludu.
– Pa ko se normalan kupa utorkom?
– Uostalom kup'o sam se u nedelju svetu.
– Neću se valjda svaka dva dana kupati, ti ženo bogami kao da sam ja som, a ne čestiti Srbin i to još na funkciji.
– Još treba da mi kažu da sam onaj, kako se to moderno zove, meterohomoseksualac.
– Đe se onaj mali izgubi da mi nakrema cipele?
– Sad ošo da uplati tiket. Uplatiću mu ja mjesec dana u malinama da se nauči redu i poslušnosti.
– Šta nemoj, šta nemoj! I ja sam kao mali dirinčio od jutra do mraka na njivi pa šta mi hvali, vidi đe sam sad.
– Nego jel’ rek'o ko igra?
– Tu bem ti život, em po cijeli dan radim za ovaj narod, em me uveče vodaju na neka pozorišta i niko hfala da mi kaže, a ja ni utakmicu ne mogu da gledam.
– Vataj se te četke onda ti i nakremaj mi cipele dok ja ovo natučem na sebe i zovnem šofera.
– Pa imaš li ti ukusa ženo i malo? Pa jel’ sve ja moram da mislim?
– One šiljate cipele sa većim otvorima sa strane, da se vidi da sam se sav upario i da sam u tonu.
– Nemoj da me čekaš večeras, ne znam kad ću se vratiti. Obično se to oduži sa večerama i pijankama.
– Čuj gdje idem!
– Pa rekao sam ti tuko jedna već deset puta.
– Idem u pozorište.
– Dobro veče gospodine.
– Vi ste?
– Mi smo poslanik iz SNSD-a. Više uvređeno, nego začuđeno zbog toga što ga ovaj nije prepoznao, odgovori naš poslanik.
– Ovde možete ostaviti mantil, a onda ću vas odvesti do vašeg mesta.
– Pa izgleda da je u pitanju neki nesporazum.
– Niko mi nije rekao da je ovo humanitarna predstava i da moramo da poklanjamo stvari.
– Znaš, ovo mi nov mantil tek ga kupijo, pa ne bi baš da ga dajem odma.
– Ma ne sekirajte se gospodine, mantil će vam biti vraćen.
– Tu ga možete ostaviti samo na čuvanje, da vam ne bi smetao dok gledate predstavu.
– A neka, ja sve moje nosim sa sobom.
– Vaša mesta su dole u prvim redovima, ova zadnja su rezervisana za opozicione stranke. Objašnjavao mu je razvodnik dok ga je vodio do njegovog mesta.
U sali se orio smeh i graja. Odmah se i naš poslanik pridruži veseloj atmosferi, pre nego li i dođe do svog mesta.
– Preskočite to jedno mesto pa sedite na sledeće sedište. Uputi ga razvodnik.
– A zašto preskačem ovo sedište? Radoznalo zapita naš poslanik.
– Pa gospođa Marković je najavila da će doći sa novom modnom kreacijom na glavi, pa je tražila da sva sedišta u nizu, iza njenog, budu prazna.
– Čisto da im ne bi zaklanjala pozornicu i da bi mogli da vide dešavanja na njoj.
Sedajući na svoje mesto poslanik doviknu ljubaznom razvodniku:
– E konobar, donesi mi jedan skivi pre nego odeš. Ko će posle da te uvati u ovoj gužvi.
– Izvinite gospodine, ali ja nisam konobar.
– AAAAAA pa ništa onda, aj mi pošalji jednog ili mu prenesi da mi donese jedan skivi.
– Što to kasniš? Upita ga prekorno kolega poslanik do koga je seo.
– Ma ona moja dok me opremi, pa iljadu pitanja ništa sama ne zna.
– Nego, jesi ti naručio neki amperitiv?
– Ovde izgleda baš loša usluga.
– Ovde se ne poslužuje piće. Mudro ga setova partijski kolega.
– Pa koji će im moj onda ovi konobari?
– Koji konobari? Začuđeno ga pogleda kolega.
– Pa ovaj što me dovede dovlen, kao da ja ne znam sam stolicu naći.
– Ma nije to konobar, to je razvodnik.
– OOOOO biće ovde posla za našeg Lukača.
– Čuj razvratnik se slobodno šetka po javnoj ustanovi gde dolaze i žene i deca.
– Ama nije razvratnik, nego razvodnik.
– Ček, pa još gore.
– Kako gore?
– Pa jesu li razvodnici oni što ti iznaljmljuju žene na sat vremena?
– Nisu, to su svodnici.
– Ovo je razvodnik, sasvim legalan posao i normalno radno mesto. Pokuša mudriji poslanik da objasni svom kolegi, ali bezuspešno. Po njegovom pogledu se dalo zaključiti da mu i dalje nije bilo jasno ko je ta misteriozna osoba koja ga je dovela do njegovog mesta i nestala kao Bobar banka.
– A jel’ možemo makar neke grickalice da naručimo?
– Gladan sam k'o kurjak. Nisam stigao ni da jedem.
– Ne! Iznervirano će drugi poslanik.
– Ti kao da nisi nikada bio u pozorištu!
– Ma kako nisam, jesam više puta.
– Iš'o sam još kao mali kada su nam u zgradi Mijesne zajednice priređivali priredbe i kulturne manifestacije.
– I šta ti meni pričaš ne može!
– Vidi kako naša premijerka ima punu kesu grickalica.
– Znao sam ja da je ona gradsko dijete i dama, zna gospođa kako se ide u pozorište i šta je sve potrebno, usled ovako loše posluge.
– Ajde da joj se nasmješimo i pozdravimo, možda nam da jednu kesicu kokica.
– Nego ovaj muzički anasambl, jel’ on nastupa prije ili posle predstave?
– Koji muzički ansambl?
– Pa piše tamo na onoj dvolisnici što su nam podjelili da ima neki ansambl.
– Čisto sam se pitao da li su barem upola dobri kao „Južni vetar“.
– Vidi ti radikala…
– Ko bi reko da i oni znaju kako se ide u pozorište.
– Iskusno ponijeli litrušu šljive, pa samo kruži među njima.
– EEEE vdi one, zajebali se pa ušli na pogrešna vrata, a jesu krkani.
– Sigruno im je ovo prvi put da dolaze u pozorište.
– Ama ćuti, šta lupaš više, lupio te Čubrilović skupštinskim čekićem u glavu dabogda.
– To su glumci, počinje predstava.
– Pa što su se obukli kao da su pošli na vanredno skupštinsko zasedanje.
– Ja sam mislio da glumci nose one šarene i zakrpljene kostime, sve sa smešnim narandžastim kosama i velikim crvenim nosevima. Nastavljao je šapatom gospodin poslanik.
– Nego stvarno moramo da vidimo da izdvojimo više para za kulturu i pozorište, oni još nose starinska odela.
– Baš me malo sramota!