Земља сунца и књига
Мислим да нема никога тко до сада није бар једном погледао анимирани филм фантазије “Мој комшија Тоторо”, а ја сам од оних који су тај филм гледали више од 100 пута, не, не лажем то ја вас, него је овај омиљени филм годинама на репертоару нашег кућног биоскопа.
Сви моји пријатељи су ми знали рећи да је то један од најбољих филмова које је режисирао Хајао Мијазаки.
На почетку филма видимо како се породица Кусакабе усељава у нови дом у природи, који је у близини болнице. Татсуо Кусакабе није без разлога изабрао то мјесто, јер се кућа налази у шуми и окружена је ријеком, чиста природа је оно што сви доктори препоручују обољелима од туберкулозе. Татсуо је преводилац и његова радна соба пуна је књига и архивских списа.
Он проучава најстарије писмо са овог простора, а то је древни јапански језик који није више у употреби. Тек покоји записи у камену, тек ријетки археолошки остаци показују да је народ који је давно живјео на овом простору користио писмо које има исти коријен као и прво писмо са простора наших крајева.
Да ли је то могуће?
Некада давно јапански отоци су били спојени са азијским континентом, Кином и Русијом. О томе највише доказују археолошки остаци из праисторијског доба диносауруса, мезозоик периода.
А како то да ја познајем археологију кад нисам археологију студирала – рећи ћете ви, а то је исто као и кад данас у недостатку посла, кувари раде као администратори друштвених мрежа, а бивши студенти археологије раде као ХР менаџери људских ресурса у ИТ сектору.
У знаности и археологији важне су чињенице.
Дакле, мој знање није дјело кратког курса са дипломом, ја сам се из хобија годинама занимала за славенску митологију, а посјећујући често музеје широм свијета научила сам пуно тога, дјеца су једно вријеме обожавала диносаурусе, па смо ишли на сва отварања изложби и умјетничких инсталација о изгубљеном свијету диносауруса, прочитали смо заједно безброј књига и погледали све филмове снимњене о диносаурусима, мој син је имао животни сан као дијете да буде археолог, зато смо у слободно вријеме и за вријеме школских празника истраживали камене громаде у којима су раније били пронађени остаци прахисторијских диносауруса, и данас сватко може посјетити неке од тих локација, а ако имате срећу да пронађете неки мали фосил у каменој стијени, ваше име ће бити забиљежено у музејима поред експоната, такођер, можете слободно поњети као сувенир неки камен са локације гдје су откривени азијски диносауруси.
Приликом изградње пруге у Јапану, пробијајући тунел у високој стијени, откривени су остаци највећег диносауруса на свијету, исто такви диносауруси биљождери живјели су у Кини, па су тако археолози из тих двију земаља радили на заједничком пројекту о поријеклу диносауруса ” БУЂЕЊЕ АЗИЈСКИХ ДИНОСАУРУСА” и проучавано је тло и како је дошло до раздвајања усљед помјерања тла.
Тако су откривени и записи у камену идентични за многе локације широм свијета, пирамиде можете пронаћи не само у Египту, већ у многим другим земљама, па и у Јапану, а камени споменици стећци, као и нашим крајевима, имали су посебан значај у култури Јапана. Постоје неке ријечи које су исте, али имају сасвим друго значење као мура-село, кава-ријека, и неке ријечи које су сличне као баба, она-жена, ћићи-ћаћа, итд, а знакови старог јапанског језика се пуно разликују од сва три писма која се данас користе у Јапану, али древни јапански има доста сличности са писмом Винчанске културе.
Има нека тајна веза – пјевала је Јадранка Стојаковић, а можда имамо и заједнички антички генетски код.
У задње вријеме све се више воде полемике да ли су људи живјели за вријеме диносауруса, или је постојала нека непозната древна високо развијена цивилизација у томе периоду прије 250 милиона година, а ако идемо трагом старославенске митологије и наших народних бајки и јуначких епских пјесама, видимо да се у њима често спомињу змајеви или аждаје, па је велика дилема да ли су сви диносауруси изумрли на Земљи у исто вријеме, јер се каже да су аждархиди изумрли у касном добу креде прије 65 милиона година? Марти Мистерија је волио у стриповима да нам открива тајне старих цивилизација, често је тeма била глобална цивилизација или Атлантида, која је највјероватније нестала због помјеранја полова, а о прастарој Атики писао је грчки филозоф Платон баш онако како су његови преци генерацијама усмено преносили, ако тражите по антикварницама, још се могу пронаћи старе мапе свијета које се пуно разликују од данашњег атласа.
Да ли су то још у бронзано доба људи градили бродове и путовали до Сјеверне Америке, јер у Канади постоје трагови старог винчанског писма?
Знамо да је Марко Поло у 13. вијеку путовао до Кине и Јапана, те започео пут свиле, зато је данас свила из Италије 10 пута скупља од Кинеске, а италијански ресторани најпосјећенији у Кини и Јапану, а и Мијазаки је снимио 1992. године анимирани филм ПОРКО РОСО чија радња се одвија на Јадрану, док је Италија и даље омиљена дестинација за туристе из Азије, видим да има и доста повољних туристичких аранжмана за љетовање у родном крају и обилазак Јадрана крузерима.
Многи указују на важан значај 38. сјеверне паралеле, а клима нам је слична, па тако исте биљне врсте успјевају у овом дијелу Азије као и на Медитерану у Европи. Свилена буба не може без дуда или мурве како смо је ми звали, само су плодови дуда у Азији мањи, али боја од црног дуда тешко се да обрисати као и од мурве у старој авлији. Азијски дрен је ситнији, а вишње дивног цвијета, али без плода, само понеко дрво рађа трешње које су јестиве, али зато слатке диње и лубенице нигдје нису веће и укусније као у Азији, грожђе је доста крупно и има га разних необичних сорти и укуса за свачији џеп. Ево мој пањ је опет пролистао, па ћу макар моћи увити коју сарму од винове лозе. Засадила сам и зрно жира и мало бонсаи дрво храста полако расте, само ме брине ова моја маслина, има већ десет година да је узгајам, баш сам хтјела да изаберем eвропску маслину да ме подсјећа на родни крај, али још није почела да цвјета, није овдје кршно тло из којег наша маслина добива сву снагу, а перунике или јапански ириси су процвјетали нешто касније ове године, све баште и ливаде шарене се данас у свим нијансама од њежно-плаве боје до тамно-љубичасте.
П. С. На слици је реплика радне собе из филма “Мој комшија Тоторо”.
21. Јун
Археолошка истраживања се настављају, данас је један основошколац открио огроман фосил у камену из периода прије 210 милиона година!