Psi imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa, čak milion puta jače od ljudskog i to je opšte poznata činjenica. Taj jedinstveni dar pasa ljudi su otkrili pre mnogo vekova, pa su od davnina vodili pse u lov i koristili ih u praćenju i pronalaženju nestalih osoba. Neke rase pasa se danas obučavaju i za potrebe policije, za otkrvanje droge, eksplozivnih naprava i sl. Međutim, istražujući pseći njuh, naučnici iz svih delova sveta došli su do senzacionalnog otkrića – psi mogu da nanjuše tumore!
Naučna istraživanja psećeg čula mirisa usmerena na medicinu i bolesti sprovode se već više od jedne decenije, pa je tako najpre otkriveno da su psi sposobni da namirišu povećanje nivoa šećera u krvi, visok krvni pritisak, srčane smetnje itd. Najnovije studije dokazale su da psi mogu da nanjuše i ćelije raka i to u ranoj fazi ove opake bolesti. Tako su psi, zahvaljujući razvijenom čulu mirisa, počeli da učestvuju u naučnim eksperimentima čija je svrha pronalaženje lakših načina za dijagnostikovanje raznih oboljenja. U Velikoj Britaniji čak postoji i udruženje „Medical Detection Dogs“ koje vrši obuku pasa za dijagnostikovanje raka u njegovoj ranoj fazi, a ovaj specijalni vid edukacije traje 6 nedelja. Čitavi timovi naučnika veoma studiozno izučavaju način na koji psi identifikuju obolele osobe, sa idejom patentiranja tzv. „elektronskog nosa“ – dijagnostičkog instrumenta za brzo i neinvazivno otkrivanje maligniteta. To bi mogao da bude revolucionarni korak u borbi protiv raka, jer je rano dijagnostikovanje od presudnog značaja za pozitivnu prognozu bolesti, naročito ako se zna da kod nekih vrsta tumora pacijenti nemaju nikakve simptome sve do momenta kada šanse za izlečenje gotovo da više i ne postoje.
Životinje sa jako razvijenim čulom mirisa (osim pasa to su još i pčele i vinske mušice) imaju sposobnost da u ljudskom dahu ili mokraći nanjuše izvesna isparljiva organska jedinjenja (tzv. VOC-s) koja su tipična kod ljudi obolelih od raka. Zato se psi dresiraju da određenom reakcijom ukažu na prisutnost VOC materija u dahu ili u urinu.
Najnovija istraživanja na ovu temu obavili su italijanski naučnici iz milanske zdravstvene ustanove „Humanitas Research“ koje je predvodio dr Đan Luiđi Taverna. Rezultati istraživanja izneti su u javnost na godišnjem skupu Udruženja lekara urologa SAD koji je održan u Orlandu.
U eksperimentu su učestvovale dve ženke nemačkog ovčara stare oko 3 godine, ranije već obučene za pronalaženje eksploziva. Posle petomesečnog motivacionog treninga sprovedenog u Veterinarskom institutu Italije, psi su podvrgnuti testiranju, sa zadatkom da među 430 uzoraka mokraće identifikuju uzorke koji pripadaju obelelima od karcinoma prostate, pri čemu je 200 uzoraka uzeto od obelelih ljudi, dok je 230 pripadalo kontrolnoj grupi. Rezultati su bili impresivni – jedan pas je bio nepogrešiv i prepoznao 100% uzoraka obolelih, dok je drugi identifikovao 98,6% uzoraka koji su pripadali pacijentima koji imaju rak prostate. Kada se sve sabere, oba psa su pogrešila kod 16 negativnih i 4 pozitivna rezultata. Naučnici najavljuju nastavak istraživanja kako bi se dobijeni rezultati potvrdili sa drugim psima i drugačijim uzorcima.
Psi verovatno nikada neće postati pomoćnici u lekarskim ordinacijama, ali stručnjaci tvrde da najvažnije tek treba utvrditi – način na koji psi uspevaju da pomoću mirisa otkriju VOC materije. Ova istraživanja sprovode se sa težnjom da se ustanovi standardizovana metoda dijagnostikovanja koja će biti jako efikasna, neinvazivna i jeftina, a samim tim njena primena će biti široko rasprostranjena. „Pseće čulo njuha je čudo prirode. Korišćenje pasa za otkrivanje raka prostate bi smanjilo broj nepotrebnih biopsija, a takođe bi se lakše usmerila pažnja na pacijente sa visokom rizikom od ovog oboljenja“ – kaže dr Taverna.
Broj olfaktornih ćelija (receptora čula mirisa) kod pasa iznosi oko 200 miliona, što je čak 40 puta više u odnosu na broj ovih ćelija kod ljudi. Međutim, konkretan način kojim psi mogu da otkriju čak i najsitnije tragove VOC materija i dalje je velika nepoznanica.
U laboratorijama širom sveta psi i druge životinje učestvuju u otkrivanju malignih bolesti jetre, prostate, jajnika i pluća. Krajnji cilj naučnika je konstruisanje aparata koji bi spajanjem metoda spektrometrije i gasne hromatografije mogao na brz i pouzdan način da vrši laboratorijske analize.