U Srbiji je krenula akcija fotografisanja obroka po bolnicama, namenjenim prvenstveno dojiljama, a zatim i bolesnoj deci, kao i majkama u pratnji te dece… Neću govoriti o naučnoj fantastici i tome da bi država trebalo da promeni nešto po ovom pitanju, umesto toga postaviću pitanje – zašto bi?!? Nema razloga, a ni prostora od svemogućih majki svetica koje napadaju ove majke koje su digle svoj glas uz njihove briljantne argumente – počev od toga da bolnica nije restoran, preko brojnih prodavnica u krugu bolnice koje su majkama na usluzi, muž-majka-svekrva servisa do najgenijalnijeg od svih, argumenta sa velim A koji se svodi na to da majke koje su sa decom u bolnici i ne bi trebale da jedu.
Podrazumeva se da su majke koje su podigle glas i fotkale obroke u srpskim porodilištima satanizovane do te mere i karakterizovane najpre kao razmažene, lenje, a zatim apsolutno – i kao loše majke i nikakvi roditelji. Naravno da ima izuzetaka, i u porodilištima, i u obrocima u bolnicama, i u samim ženema – međutim, situacija generalno je neslavna. Pola viršle, pola parčeta salame, kašika pavlake, kašika margarina – nemojte da mislite da je ovo sve jedan obrok – ne, jedan zarez jedan obrok. To je očigledno količina koja je dovoljna majci koja doji dete. Ne želim još da ulazim u te izmišljotine, da su voće, povrće, tople supe neophodne za ishranu dojilja; niti da objašnjavam da je nepotrebno majkama donositi kašiku, viljušku, čašu – jbg, izgleda da smo svi mi stoka, pa ćemo tako i obedovati. Lično, za ostala porodilišta, Institute itd – Paprikovac je hotel sa pet zvezdica…
Ono što želim jeste da se obratim tim apsolutnim, wonder – mamama!
Prvo, moje žene, moje kraljice, zdrav obrok je potreban majci koja doji.
Drugo, (na godišnjem nivou) više od jedne cele Vaše plate ode na zdravstveno osiguranje. Neko nema tu sreću sa zdravljem i dobije od države i zdravstva više nego što da. Kod većine je (hvala Bogu) suprotno.
Treće, nema baš svako nekoga ko će mu od kuće doneti nešto toplo, ili bezbolnije – taj neko se nalazi na par stotina kilometara.
Četvrto, još strašnije – sićićeš i kupićeš detetu nešto ako je i dalje gladno, ali da li uopšte u tim Vašim lepim glavicama postoji misao da ima žena koje nemaju dovoljno za sebe, za dete?
Peto, hrana nije bitna? Bitna je, drage moje, ako sada i izostavmo porodilje, pogotovo u slučaju bolesti, zdrav i uravnotežen obrok koji će pomoći organizmu malog deteta da se izbori sa bolešću, a organizmu majke da istoj ili nekoj drugoj ne podlegne pod stresom brige za svoje dete i svakodnevnim gledanjem njegove boli, iz dana u dana, nedelje u nedelju, meseca u mesec.
Šesto, najbitnije, neverovatne ste mi Vi žene koje samo osporavate svoje pravo. Vi zarađujete, Vi dajete u zdravstveno (i to poveliku svotu), Vi zaslužujete najbolje uslove za Vaš novac (uslove, ne negu – u zdravstvenoj ste ustanovi, naravno da se nega podrazumeva!). Ne živimo više u bivšoj Jugi kada je zdravstvo bilo besplatno, živimo u kapitalističkom društvu i ovo je svakako jedan od proizvoda koji Vi plaćate na mesečnom nivou. Kada ćete već jednom shvatiti da to nije nešto što je Vam poklonjeno, to nije usluga – to ste Vi zaradile i zaslužile – to je Vaše PRAVO. Ako Vi nećete biti solidarne – ko će? Ako se Vi nećete boriti za sebe – ko će? Smatrate da je razmažena ona žena koja se na ovo žalila, a ne Vi kojima donose od kuće, niti Vi kojima je normalno da je tu prodavnica u kojoj se može kupiti? Da li je hrabra ona koja može preživeti na čaju i parčetu hleba (ne letite, niste Vi ništa posebno – svaka od nas to može) ili ona koja otvoreno kaže da to nije u redu?
Ali ja sam, pretpostavljam, samo jedna od tih razmaženih i glupih žena – zato ću se poklopiti i vikati zajedno sa Vama: “Ua, ti ženo, koja si digla svoj glas – kako te nije sramota nas koje ćutimo?! Budi srećna što si uzdravstvenoj ustanovi dobila negu – još i hranu hoćeš?!? Nezahvalnice jedna! Imaš trafiku – kupi, imaš muža, majku, svekrvu – neka kuvaju. Još hoćeš čistu čašu, hoćeš kašiku u XXI veku – ovo ti je bolnica, nije restoran. Razmažena ženo! I na kraju, dete ti je bolesno, a tebi je do hrane? Kakva si ti majka i roditelj?!”
Bravo, žene, ponosite se Vašom glupošću. Samo ćutite i prihvatajte sve za normalno. Ne morate Vi, neko će se drugi boriti za Vas – ali obavezno, obavezno i ako pokuša – ne zaboravite da ga ispljujete, Vi žene, majke, kraljice…
Dobro je da u XIX veku niste živele, još ni pravo glasa ne bismo dobile…