Kao, put do sreće je zdrava porodica, stabilan posao, stabilna Srpska, mnogo prijatelja, malo neprijatelja i pun frižider. E pa nije. Uzalud vam zdrava porodica, sjajan posao, Srpska na Curling Kupu i sve to meso u frižideru, ako ne kenjate redovno, obilno i često. Jednostavno, to vam je preduslov za blagostanje u životu. Ako kenjate analno, radite ispravno, a ako pak činite to oralno, onda vam je u rodu Mate Đaković, ili nekakav takav ružni čovjek.
Kako Trotter nikada nije bio škrt u savjetima, nema potrebe ni sada. Serem tri puta dnevno, imam stomak kao Mišel Fajfer i ne samo da sam našao put do sreće, nego ni manje ni više no autoput. Bila je to autostrada pakla, što bi rekao Radovan Icjeljitelj, ali sad me ništa ne može zaustaviti. Nemam ja sada nikakvo dugme da se praznim, niti jedem jednoličnu hranu da bi mi stolica i stol bili uredni. Nisam išao ni na Olimpijadu, disciplina kenjanje, niti sam išao u školu za tako nešto. Jednostavno, jedno jutro, nako
n dugotrajnog seksualnog akta u 3 čina i polumaratona sa nekom sezonom Breaking Bada, popio sam limunadu. Prije kafe, fejsbuka, mejla, GP-a i jutarnje erekcije.
Čaša mlake vode i pola limuna u njoj.
I tu počiva sva filozofija života. Svako jutro, na prazan stomak, čaša vode i pola cijeđenog limuna u njoj. Guzna crijeva će vam biti kao u jednoroga, koža mekana kao najljepši pršut, a masnoće na stomaku će nestati kao što je nestao i Edvin Po sa muzičke scene.
