Ja sam izgleda bio žrtva otmice vanzemaljaca. Ili ja ili voditelj sa RTRS-a koji je prenosio utakmicu Albanija -Srbija. To je jedini zaključak koji mogu da izvučem posle njegovog ushićenog pada u patriotski trans. Ili je posledica neke loše brlje koju je pijuckao dok je pratio smornu igru na terenu na kome se apsolutno ništa nije dešavalo. Il’ je duvao oho lepak u šatoru Smail-age. Kada ja kao neko ko apsolutno ne voli fudbal i nema pojma o njemu mogu bez ikakve bojazni napisati žargonom “napaljenih” komentatora da je ovo bio „festival dosade i gluposti“. Pa da li je ovom liku sa RTRS-a neko rekao da je Srbija odavno ispala iz svih mogućih i nemogućih takmičenja u fudbalu? Komentar tipa da je „ovo istorijska i najvažnija pobeda u istoriji srpskog fudbala“ i to protiv reprezentacije koja je do juče ganjala krpenjaču po brdima svoje domovine bi možda onda jedino imao smisla ako se slepo drži uređivačke politike (kao pijan plota) svoje kuće koja promoviše lažni patriotizam. Pa da mu dadoše neku dobru radžu umesto patoke sa kojom se peru prozori pa da se kao čovek prihvati plota, nego ni to. Nekada, u lepa stara vremena, iz televizora nas je zračila katodna cev. Danas u eri LED televizora jedino zračenje koje možemo dobiti je ako prebacimo na RTRS i ozračimo se tolikom količinom gluposti da obrve otpadaju totalno, a kosa u krugovima kao kad vanzemaljci sleću u žito i kukuruz. Gde ja ovo živim. Juče rođendanske čestitke „našem predsedniku“ Putinu, danas “istorijska” pobeda u fudbalu protiv Albanije. Pa zar ste morali da mi ogadite omiljeni film „Tri karte za Holivud“. Smeh koji je pratio radnju filma zameniće gorke suze realnosti u kojoj živimo.