Motivacioni razlog postojanja, jedne zajednice, treba da bude njen siguran i stabilan rast u svakom smislu, a nikako produžetak opstanka baziran na tuđoj volji. Poraženi smo činjenicom da se Bosna i Hercegovina okreće na ražnju interesnih zona zapada. Dok je vatre koju pale iz Brisela ili Vašingtona do tada ćemo se grijati, ako se ne ispečemo i budemo posluženi uz neko loše vino.
Kome je u cilju da nas peče, da podlaže vatru toliko, da uporno baca novac, gradeći birokratsku državu na Balkanu i koliko moraju da budu jaki razlozi, to ne znam kao što ne znam ni smisaote vatre, ali znam da smo obareni i da je potrebno da se kaže sledeće:
Muka mi je više od Srebrenice, Mile, Drage, Bakira, Bosne i Hercegovine i njene državnosti, državotvorstva i opstanka, rastanka, referenduma i jedne i druge strane. Muka mi je od rezolucija, genocida, homocida, etnocida i svih izraza koji su samo pesticidi zapada i borbe protiv zdravog razuma. U ovoj pečenjari u kojoj se peku naši intelekti, otupljuju naše savjesti, teško se može išta više normalno predvidjeti osim neminovnog nestanka i priželjkivanog kraja ove agonije zvane „Tamni Vilajet“.
Zemlja koja ima tako divne pisce poput Andrića, Selimovića, Kočića, Ćopića, Šantića, Dučića, a odriče ih se samo zarad njihovog jasnog stava i nacionalnog opredeljenja, nije zaslužila da postoji. Takva zemlja nema pravo na budućnost.
Zemlja koja svoje sopstvene građane osuđuje na izgnanstvo, jer nije sposobna da od gomile rudnog bogatstva napravi profit, nije zaslužila ni svoje građane, ni da postoji. Takva zemlja nema pravo imati i zadržati građane.
Zemlja kojom vladaju nepismeni tajkuni, korumpirtani trgovci, istinske secikese, manipulatori, makijavelisti, i ratni profiteri, ta zemlja nije zaslužila budućnost nego sudbinu svojih vladara. Takva zemlja ne smije uticati na ishod i sudbinu svog naroda.
Zemlja koja nema snage na izborima da promjeni svoje dželate na vlasti i ne može motivisati poštene ljude da se bave politikom, jasno govori o tome kome je stalo do nje i samim tim zaključite, da li je zaslužila da postoji?
Zemlja koja ima veći birokratski aparat nego proizvodni je osuđena na nepostojanje onoga dana kada se prekine lanac finansiranja te zemlje. Zemlja koju održava u životu, finansiranjem njene birokratije, strani faktor i strana interesna sila, ta zemlja će biti žrtva ličnog interesa iste, a samim tim i nije zaslužila drugačiju sudbinu.
I da završim sa brilijantnim piscima, jer sam s njima počeo nabrajanje ovih razloga. Zemlja u kojoj su njeni najbrilijantniji pisci pisali o njenoj tragediji, njoj kao “tamnom vilajetu” i uzroku nesreće ljudi i simbol te tragične misli je prenošen sa generacije na generaciju, a u kojoj je pisac prorok, nikako beletrističar, takva zemlja nema razlog da više postoji. Takva zemlja, ustvari nema pravo na svoja pera, svoje velikane, a kamoli na jezik!
u Beogradu jula 2015