Primjer intervjua, kako izgleda kada se bez cenzure snimi razgovor sa prosječnim bosanskim lokalnim političkim radnikom, lokalnim kabadahijom i smradom koji je uvaljen u fotelju po političkoj liniji, te njegov način ophođenja sa sedmom silom. Iskarikirano, nadrealno i svaka sličnost sa stvarnim osobama, a i temom razgovora je sasvim slučajna. Nadam se da sam pretjerao u karikiranju, a ako nisam, onda smo u velikim govnima.
– Šta ste postigli u toku svog mandata i koji je vaš osnovni program koji nudite ljudima. Kakve su vaše ideološke instance i kuda ide vaš režim? Da li se smatrate ispravnim?
Šta smo postigli mi i da li smo ispravni? Ma šta ispravni, mi smo bogom dani. Teško da mogu sa ove distance da kažem, a da ne ispadnem „glamurozan“, sa pravom, jer sam to dokaz'o. Mogu da kažem šta me volja, boli me ćošak, niko mi ništa ne smije, ja imam imunitet, jer je imunitet za odabrane i pametne. A sad ovo malo preformuliši kad budeš pisao tekst o meni. Jebi ga, postigli smo mnogo. Imamo stanove, kuće gdje hoćemo. Pišamo po narodu kad hoćemo i jebi ga, vjeruje nam narod. (smjeh) Šalim se jeb'o ga ti! Dobro, malo se i priprijeti, ali uglavnom ne skidamo glave ljudima ko Tito na Golom otoku, mi smo humani. Mi samo zavrnemo česmu i ukinemo pravo na rad onima koji nas mrze i eto ti kazne. Nećemo ih ubijati, oni se sami vješaju i bježe. Ne bojimo se više nikog, sad smo kao i oni koji su se kurčili prije nas. Šta Tito, jebeš Titu i njegovu državu. Da je Tito sad živ, ja bi čuv'o ovce, jebo mu ja mater i njemu i njegovim komunjarama. Pa šta ako mi je đed, a i baba bili spomeničari, ne znači da ja ne smijem biti drugačiji. Moji stari poslije onog rata krvarili za tu jebenu Jugoslaviju, a onda im samo dao penzije i vratio ih na selo da čuvaju stoku. Jebeš to, kad nisu bili u skupštini. Ja se rodio na selu i ‘o'š kajmak ili varenike, nigdje te niko ne zarezuje. Stalno gledam kako ovce pasu. Dobro besplatno školovanje imaš, ali nijesam ti ja za te škole, treba biznisa raditi. Ja prodav'o ovce, može se zaraditi, ali jebeš to kad živiš u vukojebini. ‘Oću i ja do grada da se popnem na fotelju. Oni su živjeli od Tite i jeste, meni su davali para, ali nema toga više, jebeš sad to. Ja sam došao na vlast kao reformista toga svega, ja sam sad nova struja koja obećava …evo već desetak godina. I izbaci ‘sovanje, daj neke termine napakuj.
– Da li znate uopšte šta pričate?Ovo bi trebalo da bude uvod o vašoj familiji, ako sam shvatio, i odrastanju uz komplekse. Kako ste se uopšte, kako kažete „popeli na fotelju“?
Da li ja znam šta pričam? A da li znate da vi da ćutite malo, postavljate glupa pitanja, a i provokaciju malo širite. Pa ja i te kako znam šta pričam. Narod treba da ćuti, ne mudruje puno, ne sere po bogom danim, nama, političarima i „stranki“. Ja sam oličenje današnjice. Na fotelju sam se pop'o zahvaljujući ovim reformama, stranki i našem Glavnom. Glavni je mene odabr'o na mjestu svoga zamjenika i načelnika ovog grada, valjda što ja imam neke kvalitete. Moj glavni kvalitet je što ne jebem nikog. Šta ovi tamo što se prave pametni seru da imaju fakultete i to kako kažu državne. Jebali ih državni, evo ja sam završio sad fakultet kod Bore, od Glavnoga brata, što je prije rata drž'o tezgu na pijaci. To je naro'c'ko, naško, reformsko. Nema vam više Tite i komunjara, sad su naši došli. Čo'ek napredov'o, gradi karijeru, postao profesor i to mu je sve omogućio Glavni. Ja bio njegov čo'ek, malo daš guzice kad treba, malo odradiš šta treba i eto te tu na mjestu. Misliš li ti, pobratime, da je bilo lako popeti se na fotelju. Isš, treba zapeti, pobro!
– Ja vas skoro ništa nisam razumio, ali dobro. Ono što naše čitaoce možda najviše interesuje je ono nasušno pitanje. Kuda i kako dalje? Vlada je nemoćna da pomogne vašem gradu, raspada se privreda. Gotovo da nema proizvodnje. Od nekada industrijskog giganta, ostalo je sve pusto. Privatnici se bogate, eksplatiše se ruda, budžet opštine je nedefinisan. Niko ne zna gdje pare odlaze, šta se radi i kako dalje u ovim uslovima. Ne čini li vam se da je vaša opština zatvorena za objašnjenja? Čini li vam se da ste pretjerali malo u tome što radite ili ne radite?
Vi ste izgleda svrcili s mozgom. Šta da mi se čini? Kakva su to provokativna pitanja? Ko vas šalje da talasate mene i moje. Aj sad počminji taj interviju, nemam puno vremena s tobom da se zajebavam.
– Niko vas ne talasa, postavljam vam pitanja koja su realna. a intervju je poč(m)eo od prvog pitanja, ako ni(j)este primjetili.
E to ‘š isjeći, to ne ide. Nemate vi veze s vezom, vi ste kao i oni majmuni što se bune. Kao da bi s njima bilo bolje. Oni ‘oće samo da se popnu na fotelju i mene da skinu. ‘Vako ti to dođe sve. Sad ću ja tebi objasniti. Ovo vrijeme je teško, kriza je, nema niđe posla. Privatnici imaju poslove zahvaljujući meni, lično meni. Ove glomazne firmetine su neodržive, šta će nam to kad imaš svojih ljudi koje treba uhlebiti. Znaš li ti koliko sam ja dužan svojim u selu što su glasali za mene. Evo sad sam pomog'o onoj porodici što nema leba, te odnio sam lično paket hrane. Oni će uvijek da glasaju za mene, neće onaj što talasa i tako priča, postavlja te zlobne rečenice. Ja sam čo'ek iz naroda, znam šta treba ljudima. Koliko mogu ja dam, ali brate mili ako sam ođe moram misliti na sebe. Pa neću valjda davati gologuzanima, a ne svojim zaslužnim ljudima. Eto pomog'a sam i još par porodica koji su u teškoj materijalnoj situaciji. Onog malog sam zaposlio kao portira, onu malu kao medicinsku sestru, onom starom sam otiš'o sa doktorom da izmjerim pritisak i dam ljekove. Eto, mislim ja na narod, a to što je svjetska kriza, nisam ja kriv. Ja samo preusmjeravam sredstva i tražim pogodnu klimu da optimalno stvorim uslove za sutra. Treba misliti na sutra, a i na sebe u tome sutra. Šta koga briga za propale firme. Da su valjale ne bi propale. Sad treba u se’ i u svoje kljuse. Moje kljuse su moji ljudi koji glasaju za mene, boli me kurac za ove …izbacite svuda đe sam rek'o kurac i stavite uvo…jes’ me čuo. I prepravi tekst malo, nemoj se igrati sa mnom, ja imam veze u tvojim novinama.
– Dobro… a sad bih imao jedno pitanje iz kulture. Vidim da ste finansijski podržali festival pod nazivom „Đe ove godine tu i dogodine“ O kakvoj manifestaciji je riječ?
To ti je naša manifestacija pjesme i igre. To je sve za očuvanje narodnih običaja i melosa. To finansira Glavni i nama je naređeno da to svake godine pravimo, zajedno sa našim ljudima koji su glasali za nas, da kako da kažem, koji imamo sluha za narod. Tu narod ima priliku da uživa i sluša svoje omiljene pjevače, da zaboravi na ekonomsku krizu i optimalno stekne utisak da je sve divno i krasno i da mi mislimo na njih. To ima viši cilj, a taj cilj je da okupi sve naše pristalice i da se pojede i popije, da se nekom skrene pažnja na izbore, da se podvikne ako treba, da se malo osokole ljudi da znaju za koga da glasaju. To ti je kultura, narodna kultura, a ne ko one budale što pišu protiv nas i pljuju na svoj grad i svoju vlast. Njih, ionako, niko ne čita, a i ko će da razumije ono proseravanje pojedinih zlih jezika i njihovih satelita koji samo na fejsbuku seru protiv nas. Izbaci ovo seru i napiši…ma napiši nešto, znaš ti to zalemezati stručno.
– OK, a ne čini li vam se da opozicija ipak ima neku masu i pristalice? Ne čini li vam se da bi mogli da vam budu ozbiljna pretnja na sledećim izborima, s obzirom da su ljudi većinom nezadovoljni?
Da ti kažem nešto, pobro, ovi što kenjaju da su opozicija, e ti su već kupljeni. Mi to kupimo…'vako, samo tako (pucketa prstima). Oni isto hoće vlast, a najlakše ćemo mi s njima kad dođe vrijeme za to. Kupiš, jebo ga ti, par ljudi, daš im posao u opštini, smjestiš ih na neko mjesto da ne rade ništa, a primaju platu iz našeg budžeta i završio si pos'o. Pa, oni ko fol seru…izbaci ovo seru… i samo slušaš kao da se oni nešto bune. Svi ti oni žele lovu, dio kolača, a mi ih već dugo kupujemo. Ostali narod mora glasati za nas, jer mi svakih izbora radimo kampanju koja je oštra. Jebi ga, malo podvikneš na skupu stranke u selu, malo zapretiš i nema ko da kenja…izbacuj ove dijelove što ‘sujem, jebem ti neđelju, ne mogu se kontrolisati, jes’ me čuo?
– Svakako. Interesuje naše čitaoce i to kako mislite riješiti toliko nezaposlenih i poboljšati, kako kažete, „optimalne uslove za život“ ?
Ti verglaš uvijek istu priču. Pa ja radim na tome svaki dan. Ne dozvoljavajući da kenjaju na nas ovi kenjatori, ja činim da sve izgleda drugačije nego što jeste. Evo ovako, da se uozbiljim, a ovo samo pišeš sa tog snimača: Ja se borim protiv zlih jezika i osporavam te negativne glasine. Ja se borim za to da čovjek ovdašnji živi u uvjerenju da je sve drugačije, da je pozitivnije. Pa neću da kenjam kako ne valja, da talasam svoju stolicu i radim protiv sebe. Ko bi bolje od mene radio ovaj pos'o. Treba biti pozitivan, a ne negativan i tapija. Izbaci „kenja“… i te neke riječi!
– Bojim se da nisam shvatio, ali nema veze. Šta ste uradili na polju ostvarenja boljeg društva, grada, smanjenju nezaposlenosti?
Pa eto sad ima konkurs za jedno radno mjesto u opštini. Konkurišu mnogi, ali zna se, biće primljen pozitivan i odgovoran stručnjak na polju ekonomije i ekologije. To su uglavnom ljudi koji su zadužili našu partiju i doprinjeli tome da se promjeni negativan standard koji vlada u pojedincima, koji vrši korekture u društvu svih onih koji larmaju i talasaju. Biće primljena osoba koja je uključena u naš program socijalizacije i poboljšanja efekta u cilju postizanja kapaciteta i sveopšte pozitivizacije našeg sistema. Biće primljen odgovoran, savjestan i pravičan i onaj koji je isključivo za pronalaženje načina da ovaj grad pronađe svoj resurs kroz potencijal za neometano rukovođenje vlasti i održiv razvoj zajednice, kako etnički zadovoljeno, tako i kvalitetno predodređeno nauštrb kvantiteta onih koji bezglavo tragaju za greškama. Mi smo se potrudili da izaberemo čovjeka koji će biti marljiv i podoban za našu ideju, a ta ideja je moguća samo sa našim kadrovima….je l’ da da sam ovo dobro rek'o (smjeh)
– Da li mislite na partijski podobnog čovjeka koji trenutno radi kao bot na društvenim mrežama?
Ejjj, ne talasaj. Kakav bot, to su savjesni ljudi puni pozitivizma u sebi.
– Dobro. Interesuje naše čitaoce ona glasina da ste bili vidno pijani na otvaranju kancelarije EU organizacije koja se bavi ljudskim pravima u vašem gradu?
To su obične laži. Vi morate znati da se protiv mene i mojih ljudi vodi kampanja zlih jezika i njihovih pomagača u cilju destabilizaije režima i sistema održivosti. Ja sam uvijek isticao vrijednosti ove organizacije ljudskih prava i tu i tamo, ako se koja čašica ..zdravica popije sa gostima i zvanicama, ja se predstavljam kao neko ko pije, a vi morate znati da sam ja jedan od narodskih ljudi, da sam uvijek sa narodom i njihovom mukom, ne sa onima koji talasaju i kakva su to pitanja kada vi morate znati i to da sam sve uložio da eto otvoirimo tu kancelariju i u našem gradu i time zapušimo usta onima koji hule i zlo govore protiv nas. Mi smo, a to morate znati, podržali održiv opstanak kroz restrukturiranje i iznalaženje načina za potencijale koje ima ovaj grad sa resursima koje posjeduje te ciljem koji je ispred nas, a to je održivost i garant da potencijal imamo i resurse iznalazimo… je l’ dobro… aj to sad presloži i napiši tako nekako. I nemoj mi više postavljati zlobna pitanja, to samo ovi …aj preformuliši ti svoje pitanje, da ja ne lupam.
– Da li ste vi i vaši ljudi pokrali opremu iz obdaništa, bolnice i još nekih institucija i gdje je ta oprema, ako niste i ako su sve ovo obične glasine?
Vi morate znati da…. šta lupetaš ti krnjosope?! Ta oprema je bila donešena…donešena je bila da se proba…onda je čo'ek odnio da …ej, aj mi daj broj svog urednika da ti jebe mater. Koji kurac…. ma izbaci ovo pitanje i sve ovo što ću ti reći, ovo je privatno i isključi taj snimač odma’. Jesi me čuo? Isključi taj snimač, picopevac, odma’!!!
– Ja vas nisam vređao, a sada bih volio da mi objasnite dokle mislite lagati narod i ponašati se kao mali Staljin, zatvarati vrata opštine za razgovor sa narodom te stavljati na spisak samo svoje podobne koji mogu ući u tvoj ured…dokle, u stvari, metode najokorjelijih ljudskih primjeraka iz istorije oličenih u tvom glomaznom i glamuroznom izdanju trbušastog Hitlera?
Aj, da ja tebi jebem mater malo… pa da ti, blago meni ideš oklen si doš'o, u tri pičke materine, jes’ me čuo žgoljo škrbavi, u usta te jebem …jesi me čuo!!!
– Dokle mislite srati šablonske govorancije koje nikom ništa ne kazuju i koliko mislite da tiranišete ljude sa svojim nepismenim, brđanskim naglaskom, te ko vas je uopšte, pustio da radite taj posao i koje represivne mjere preduzimate kada neko progovori o vašem sranju koje radite već dugi niz godina. Drugim riječima, ko stoji iza pljačke koju predstavljate, te s kim dijelite, najrađe, plijen? U čemu je tajna vašeg uspjeha?
Mater ti jebem…jesi čuo sad…eto, gologuzane, ima da ostaneš bez posla, pizda ti materina (okreće brojčanik na telefonu), sad ću ti mater jebati!!!
– Do kada mislite da se vaše debela i nezgrapna trupina bahato ponaša u ovoj zgradi i koliko će vaš seljački, ovčarski ego terorisati stvarno pametne ljude koji imaju šta da urade i kažu?Do kada mislite da govorite šta hoćete medijima,onako opušteno uz jutarnji burek, nonšalantno, a da oni prenose samo šta vi kažete da smiju?
Mrššš u pizdu materinu….alo ( dobija liniju na telefonu) alo, Boro, pa majku mu jebem o'klen ovaj kod mene…pa nemoj mi ove slati više Boro….ma šta naš…e da ga čuješ šta me pita, provocira me Boro….jesam…jesam i to…da, da, jeb'o sam mu mater. Pa kako, Boro, misliš da nisam treb'o…da sere po meni…ali Boro!!!
– Do kada mislite da vređate inteligenciju i da za to ne ostanete nekažnjeni? Koliko je potrebno da pojedete još ćevapa i bureka kako bi dobili moždani udar i fizički nestali sa ove fotelje, kada već narod ne smije da vas skine, jer je direktno obeznanjen i ustrašen od vaših laganih i efektnih represarija?
(spustio slušalicu i unezvjereno gleda novinara) Mrš u pizdu materinu majmune…gubi se iz moje kanceralije,pederčino, fašisto, govnaru i strani plaćeniče.
– Zahvaljujem vam za ovaj izdašan intervju, gospodine načelniče!
Poštovani čitaoci, nadam se da ste uživali, to bi bilo sve za danas.
u Beogradu maja 2015.