-Sjećaš li se ono kad sam ti prič'o za onu djevojku iz Sarajeva, upita me jutros drug iz školske klupe.
-Ko će se bola sjetiti svega šta si mi prič'o. Znaš da oplačem svaki put od smijeha kad se sretnemo i kad pričaš, odgovorih drugu, a već sam počeo grohotom da se smijem. Bez povoda i bez razloga. Sama njegova pojava, silueta, geg i da ništa ne zausti, dovoljno je da se ugušiš, da umreš od smijeha.
-Kako je ono bilo, haj još jednom….
Pa, ništa, ona je vani, otišla pred rat kao desetogodišnja djevojčica iz Sarajeva. Znali smo se dobro, ostali u kontaktu. I kad je navršila 20 odluči da dođe. Sjela je na avion i pravac Sarajevo. Dođe ovamo u moju malu čaršiju. Odrasla bola, proljepšala se. Mrak cura.
-Mogu misliti jebo te…Pokupila je i one emancipacijske navike, pretpostavljam…De, nastavi molim te…
-Super nam bilo po danu, hodali, sjedili na bedemu. Otišli na kolače, na kafu, zezali se i dan je proletio sad pa sad…Ja joj bio tur operater, ovaj vodič
-Aha…
-Dođemo kući kod mene, već je večer. Valja nam se rasporediti. Ona će u moju sobu…
-A ti? Ti ćeš na šišu?
-Ma ja ću preći u drugu sobu, ipak, nema smisla…
-Ma ja…Nastavi…
-Sve je bilo okej po danu. Naveče ja uđem u svoju sobu da joj poželim laku noć, jer je mamin sat, moram spavati u drugoj sobi. Ona je gošća pa će u mojoj.
-Jasno…
-I sad ona kaže sjedi malo, opusti se, ja sam u tvojoj sobi, ne ti u mojoj…
-Znao sam…
-Lezi do mene…
-Ali, mama će ući…
-Neće, sredila sam sve, ne brini…
-Legnem ja naivan, sve kontam skrivena kamera, ona i ja ni u bajci ne bi bili par…
-Aaaaaaaa….pričaj…
-Vidi ona od mene nema ništa pa mi glavu okrene i CMOK. Ja se uštinem, da jebe rak raka sanjam…Boga mi ne sanjam. Otkopča cura košulju i kaže: valjda znaš sam ostalo…
-Toooo….
-I ja pomislim da me mama vidi, i sad ja ljubim po vratu, pun sebe…Nešto joj šapućem, ona ništa. Ja malo glasnije. Ona ništa. Ja ustanem. Ona zaspala. Hrče cura u šesnes'…
-Aaaaaaaa….
-Duža noć u životu nije bila. Sve kontam hajde svani, sad će ona reći: meda si mislilo mali, aaa, nema meda. Kad ona kaže: joooj, izvini imam nizak pritisak, dođi da nastavimo…
-Mogla si jednom, dva puta nećeš…. .bem i tebe i pritisak…
-Pa, pusti li je ti da odspava do kraja?
-Šta ću? Gledati škilji li….
-Aaaaaa….
-Ja sam svakako mislio da me mazi i bolje bi bilo da jeste. Extra fol.
-Da te mazila…
-Ovako je bruka..Što bi reko jedan moj jaran. ja bi za to vrijeme i tebe i nju…Što si se nećko sat vremena, da sjedeš, pa da se nasloniš. Odmah na prvu, nema hoću neću. Čim je došla, to je to.
-Aaaaaaa…Pa ja, a ti si joj pokazao prethodno turističke znamenitosti i potencijale kraja…Ma, zaspala bi Boga mi da je bila odvalila ne znam kako…A sve svalila na pritisak…Razočaro si me…
-Šta ću? Ja sam komičar, nisam ljubavnik…
-Šta misliš da napišem ovo na blogu?
-Napiši, ko ti brani…
-Može li naslov Sve svalila na pritisak…
-Kako god hoćeš…
-Ma neću…Ima bolji…