Dobro je kada se vode dijalozi i i pojedine rasprave. Još bolje je kada su oni argumentovani, što će reći potkovani činjenicama. Blog kao najmlađi medij i forma komunikacije s konzumentima informacije pruža sjajne mogućnosti u svojoj neposrednosti. Nijedna forma kao blog tako lijepo ne prikaže stilske figure izražaja. Blogerska mikrozajednica okupljena na ovom mjestu je sjajna ekipa koja se nije dogovarala oko mjesta ”sastanka”. Pitanje je i poznajemo li se uopšte međusobno, ali nam je očito svima dobro i lijepo jer smo tu. Zajedno.
Pa, iako ćemo se nekada, kao blogeri na ovom mjestu mimoići u razmišljanima i stavovima, onda je sasvim realno da ćemo se ponekad baviti sami sobom. Blogeri blogerima. Na ovim našim širim prostorima dobro je ukorjenjena i ukotvljena jedna stara kletva: o sebi se zabavili. Praktično, produkt takve kletve vidljiv je u gotovo svakom segmentu bilo kojeg društvenog supstrata na našim širim prostorima. I tako, dok sam se spremao da blogujem novi post, pročitah kolegicu Amelie na blogu.
Amelie ima sjajn stil pisanja i moj ogroman respekt ide za njen stilski izražaj. Milina je i ljepota čitati njene rečenice. Još kad sam shvatio da je postala nadahnuta i inspirisana ovim blogom da bi uputila poruku svojim čitaocima mojoj sreći nije bilo kraja. Postignut je efekat mog prethodnog bloga pod naslovom Doturčilo je! Svojim uspjehom smatram to što sam inspisrisao kolegicu blogerku i samim tim polučio njenu reakciju u postu Sve za publiku. Dobro, u toj reakciji ima i elemenata akcije, no, sada je to već drugi par padeža.
Prema jednoj mladoj dami, talentovanoj djevojci ne želim biti grub, to me jednostavno obavezuju norme pristojnog ponašanja i elementarne kulture. Neću i ne želim uopšte raspravljati kako se ne bi i među nama blogerima ukotvila i svoje korjenje pustila ona stara narodna: ”o sebi se zabavili’‘. Samo ću reći jednu rečenicu:
-Činjenice se ogromno razlikuju od pretpostavki, isto kao i hipoteze od teza.
Iako to nisam imao namjeru, ovaj ću post završiti mišlju jednog od velikana evropske književnosti. Miroslav Krleža dugo je drugovao sa Bosnom i njenim pečatima od kojih su oni najpoznatiji na nekropoli stećaka Radimlja u Stocu. O pečatima bosanskim, čitajući poruke i znakove sa stećka Krleža je zapisao ovo:
Neka oprosti gospođa Evropa (ja ću dodati slobodno gospođa Angela Merkel), ona nema spomenike kulture. Pleme Inka u Americi ima spomenike. Neka oprosti gospođa Evropa, samo Bosna ima spomenike. Stećke.
-Šta je stećak?
Oličenje gorštaka Bosanca!
-Šta radi Bosanac na stećku?
Stoji uspravno! Digao glavu! Digao ruku! Ali nigdje, nigdje, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči ili moli. Na kome je prikazan kao sužanj!
Doturčilo i Krleži bilo. Ili mu je možda i doturčilo i doaustrougarčilo. Ne za publiku, nego za ljubav Bosninu. Sve za ljubav…