„Владика Филарет је добри човјек, великога срца. Ко га лично не познаје не може му на основу других ни судити, а поред тога велики градитељ и обновитељ епархије Милешевске у коју нико није хтио да дође до њега.. Владико нека те Бог чува, не дај се.“
(преузето из коментара портала ‘РТС’ )
‘Унијаћење’ на једној, ‘свргавање’ на другој страни! Милешева остаје без свог епископа којој је служио непуних 16 година. Направивши на земљи светиње рај.
Није потписао сопствено разрешење, али је морао напустити пастирску службу. Комисија је помно испитала нама непознате узроке рада и дела овог слуге Божијег, и непознато донела одлуку о прогону.
Прогон јавни, суђење тајно. Записник срочен дводневним боравком засебне комисије у Милешеви остаје ‘закључан’. Један Епископ остаје кључна карика за лишавање службе, иако није присуствовао приликом доношења одлуке о разрешавању дужности коју је спровео Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Разговор вођен са патријархом такође остаје иза затворених врата. Која су објашњења и оправдања изнели један пред другог, није познато. А да ли ће и бити!?
Осврнимо се на коментар једног од читалаца портала ‘Радио телевизије Србије’ – „Изнад народа цркве и државе је Бог. Црква треба да служи Богу и ником више. Њен задатак је да у тој служби држи и помаже верницима да имају заједницу са Богом, те да их припрема за Царство Небеско. Ви можете а и не морате признати или не признати јер вам је Бог дао слободну вољу као и свима другима. Црква није ни зграда ни свештеник ни Епископ ни Патријах. Црква је народ или скуп грађана удружених у заједницу који у складу са својим верским определењем служе Богу. Свештеници, Епископи и Патријарси су само они који у име те заједнице воде тај народ у њиховој вери складно са положајем који заузимају. Иначе сваки верник лично изграђује свој однос с Богом и сам ће за себе стати пред Бога када за то дође време. Нити Ви мени нити ја Вама не могу помоћи ни одмоћи. Свима нам је помогао Исус Христос син Бога живога који је својом жртвом на Голготи отплатио наше дугове.“
Почно, и за пример – „Не суди, да ти не буде суђено“! Бар, овај пут Божија паства није изложена изругама, и различитим недоличним снимцима који стварају сензационализам од вере, ниподаштавање човека као лика Господњег.
Погледајмо на који начин је спроведен први случај ‘Случај Качавенда’: конфликт који се јављао пре нешто више од годину дана. А јављао се у облику верског конфликта. Сукоб између верског учења и насталог разврата међу црквеним клиром. Клевета или истина!? Ни данас не знамо!
Да ли смо се ухватили у коштац са реалним проблемом, или смо жртве технолошке манипулације? Дужност сваког православца је да се моли за болесне и залутале на свом животном путу. Чинимо ли ми то или одмах судимо, без коначне истине или је пресрећемо на њеном путу?
Почнимо од развоја конфликта, са изјавама – „Чувај се тог подручја, тамо је ‘педофил’ или онај који је свој свети положај подредио луксузу!“ Мање оптужбе су произвеле на крају отворен сукоб, унутар којег се напада друга страна. У садашањем случају оптужбе су ‘замрзнуте’, али је функција одузета.
Могућност да се овај конфликт сам од себе реши, или једноставно ишчезне, после одређеног времена је упитна. Познато је да ‘ексклузива’ увек буде замењена неком другом или бар буде смештена у други план. Али ова оваквог типа, које једна за другом потресају српски православни народ, не може нестати, а да истина не заживи и открије право лице проблема.
Овакви облици конфликта постојаће и даље, док је света и века, можда не у оваквом облику, јер оно што је за једног човека добро за другог ће то бити лоше. Као при доласку Господњем, за неке је то био свеобухватни спас рода човечанског, а за друге само претња да ће неко овладати земаљским престолом. Зашто је то тако? Можда смо ми баш управо та генерација која ће доживети Други долазак Господњи, а ово су само почеци. Сви свеобухватно лутамо као овце без пастира, неодлучно и без компаса, а оваква ситуација и сличне њој само поспешују јачање духовног пропадања!
Да ли је ово ‘политички’ план смишљен за победу екуменизма, или заиста пут да човек, слуга Божији, врши улогу Вишњег!? На који начин ће се даље водити полемика и разлози протеривања, остаје у праћењу развоја ситуације. И не заборавимо и подгоричког пароха Велибора Џомића, који такође састрадава да би очувао православље наших предака и Светих отаца.
Ово није други случај, већ трећи у низу. Хоће ли их бити још? А да не знамо ни разлоге због чега!
“За конкурс”