Možda je najbolje bez imalo prevelikog šminkanja da se odmah pređe na stvar. To je baš onako na bosanski način, sasvim direktno, bez imalo ustezanja,zatezanja. Ili si jedno ili drugo. Ili si plijen ili tigar. Ili si roker ili šminker. Ili si folker ili si denser. Ili đuskaš ili stojiš. Ili kupuješ ili brojiš. Ili protestuješ ili se bojiš. Ili si fanatik ili mazohista. Ne može ništa između. Izjasni se molim te lijepo, da ne bilo nikakve dileme. Ako si fanatik, onda znaš već, mrziš crnce, kineze, malezijce, papua-gvinejce, mazohiste,debele žene, helanke,pepsi, kisele paprike iz Makedonije i onu partiju S pa nešto i pola stanovništva svoje države a nekada i svoje narod po potrebi. Uglavnom kratko rečeno sve i svašta. Ma mrziš sve što mrze mladi ljudi.
A ako si mazohista onda voliš da te svi mrze i gaze ali pri tome si srećan i nasmijan, jer pobogu to tako mora da bude. Treba da istrpiš i ćutiš. Nemaš šta da se žališ. Ako je svevišnji tako odredio, onda nema preispitivanja odluka. Stanje je takvo kakvo je. Doduše nije da ti nekoga ne gotiviš i mrziš. Na primjer ti znaš da voliš STATUS QUO, neimaštinu, loše obrazovanje, puno kredita i hladne radijatore. Ali briga te brale, bar nisi kao ovi fanatici. Ti i nemaš neka uvjerenja koja bi živio, pa šta sada da se i tangiraš uopšte.
E tako je to jednostavno i fino na bosanski način, gotovo kao kad čovjek spremi grah pa ga samo metne u lonac i nek se krčka. No zakrčka se nekad i kad se pojave ovi treći u igri, ti čuveni fanati-mazohisti, oni su ti kao pola-pola. Oni su divergenti, drugačiji, pa brale ne valjaju nikome. Neće niko i da mrzi i da ga mrze. Kao da tako nešto i zaista postoji u zemlji. O njima svi misle da su marginalci. Mada eto tu su, i zjape kao realnost. Ali eto za dva suprostavljena tabora oni ne postoje. Bolje je negirati nego priznati. To je stara bosanska deviza.
Pravo pitanje je kuda se kreću ti fanato-mazo. Oni kao odmetnici lutaju od šatora to šatora pa kome ulete na slavu, bajram, uskrs i nije toliko važno. Svugdje došli pa dobrodošli. Poznati smo mi po gostoprimstvu. Neka ih nikome ne smetaju. Dobaci im se i pokoja kora kruha čisto da ne budu gladni. Šta će oni, ipak mazohisti i fanatici bolje žive kao populacija kad se pogleda sveukupno stanje u državi. Jedni bace hejt pa nešto i ulove, a ovi drugi pognu glavu, pa je opet bolje sa poda pokupiti.
A šta će ovi treći, nekako su zarobljeni i nije im ni lako da odaberu hoće li mrziti ili biti omržnjeni. A pošto ne odaberu, ostanu to treće, koje se među narodima ne izgovara, ali se onako prevali šapatom. Dođoše takva vremena sinko moj, da ako nisi na jednoj ili drugoj strani, nisi nigdje.
Lako je sinko moj fanatacima. Busaš se iz sve snage i okomiš na sve. Ništa ti ne valja osim povremeno svoje sorte. I miran si do kraja zime. Niko te ne dira, a ti tangiraš sve. Daje ti to veliku važnost. Uključen si u sve tokove zbivanja, politike, ma sve pratiš ali ne bi ništa sad baš konkretno da uradiš. A i što bi , neka rade ti ocrnjeni, koji ti kroz usta svaki dan prođu.
A i lako je sinko mazohistima. Ma šta ih briga, šutneš ih par puta, a oni ti okrenu drugi obraz. Navikli na zadovoljstva. Nasmijani piju kafu, pa šta ćeš. Ne možeš sinko smrknut biti, šta će narod početi pričati. Da ti je dobro u životu, da se ima, pa se može. E ne valja ti tako, vala reće evo ga prešao u fanatike, napustio svoje. Onda nisi sine nigdje prispio. Najbolje je da malo i pokukaš, kao pravi mazohista. Ne može svako da zasluži lentu, da uz bol nasmijan bude.
E a ne znam kakva će sudbina sresti ove, oni niti nasmijani, niti tužni, već vječito isti. Ne smeta im valjda što su zarobljeni između dvije strane. Možda im je ropstvo postalo milo, pa su se navikli da ih se ništa ne pita, a da se žale i mrze.Takvi su ti sine ti građani Bosne, ti polutani. Takva im je sinko realnost. Teška im je sudbina.
Ali ne da deda svog sina, izabraćeš ti već, ne brinem se ja za tebe. Kud svi tu i ti.
ZA KONKURS