Bila jednom dva kuma i odluče oni da zajedno uđu u posao.
E kume, kumašine, ajd imam poso za tebe. Nećet bit žao, al moraš mene da slušaš.
Oćemol traktorom?
Ma kakav traktor, to je nekad bilo, sad ćemo da uzjašimo, onda ćeš ti da odjašeš malo dalje pa ćeš opet da se vratiš kad ja kažem.
Oćel izdržati ati?
Izdržaće, smo ti njih dobro uzjaši i zauzdaj a ja ću se pobrinuti za ostalo. Ima marve, ne brini.
Čuj ne brini, koda smo nas dva ikad i brinuli osim za svoju guzicu. A šta si smislio kumane moj? Đe ćemo, šta ćemo?
Vako ćemo: ja ću biti glavni, nije zbog velke glave, tu su nam neđe, već ja sam se prvi svega sjetio, a ti ćeš tamo đe uvijek treba, u bolnicu.
Ama kume, nisam bolestan, šta ću tamo?
Znam da nisi, al puno ih je što jesu, tu je poso, tu su pare. E tu ćeš ti biti šef. Sve ću ja tebi objasniti.
Ima jedan moj pajto, kaže ima tamo neđe neku firmu , valjda vata med i pravi neke mašine za bolnice, e nama su te mašine bitne. Ako ih uzmemo od njega sve troica ćemo zaraditi. Zato ćeš ti uzet te mašine al kako ti ja kažem, nemoj ništa bez mene.
A ostalo kume?
Koje ostalo?
Pa lijekovi, vakcine, ljudi, oni što im bubrezi ne rade, ima ih svakakvih, kume bolnica je to, šta ću s tim?
E kolka ti je ta glavurda, neću ti ja sve govoriti, de malo sam. Dao sam ti konja, šta još oćeš?
A kako ćemo za te mašine? Ne razumijem ti se ja u to?
Ne razumijem se ni ja kume moj, al baš nas briga, ni ne trebaju nam mašine već pare a u pare se dobro razumijemo. Šta ću ja od mašina, a i ti puno pitaš, nemoj me ljutiti, znaš kaki sam kad sam ljut!
I tako kum sklopi višemilionski posao sa pajtom svoga kuma. Mnogi ati su krepali, mnogi ljudi ostali bez lijekova, bez zdravlja, bez života a država je ostala bez para.
E kume, vrijeme ti je da odjašeš da se malo slegne ova prašina.
Đe ću kume sad? Pa ti mene zajeba, mogo sam ja još jahati.
Joj tako ti svom kumu, ti mene zajeba… a onaj tvoj stan preko puta onog Srbina, šampiona reketaša? Ne brini ideš ti u maticu da nas pošteno predstavljaš.
Rastadoše se kumovi , ali ne zadugo.
Kume, đesi kume, došlo vrijeme da se vratiš. Našo sam nam jedno janje, više tukca al drag je, ovaj nam je Bogom dan, potpisao je sve što sam reko, drhtavom rukom al potpiso i sad ćemo opet jahati zajedno. I pajto je opet u igri.
Čekaj, a đe ću ja sad tamo il vamo? Tu si sve popunio svojima.
O da mi nisi kum sad bi te … i tamo i vamo ćeš. Tamo ćeš bit što i jesi a vamo ćeš opet u bolnicu, biće kako ja kažem. Ima da sve nadgledaš i svi da te slušaju, a pare djelimo ovaj put pola pola.
Jesil nam zamjenio ate?
Ma jok, ati su isti, samo im staviš vreću na glavu i da vidiš kako i kroz vatru idu. Ne moraš im davati ni da jedu, samo zaprijetiš, daš malo vode i koju mrvu i da vidiš kako šute i vuku.
Joj kume moj šta bi ja bez tebe?
Ma šta bi ova zemlja bez nas, i ovi ati, ko bi ih bolje od nas jaho.
*ZA KONKURS