Zamislite scenu – jedno tipično naselje u nekoj od naših opština: put izlokan, fasade oronule, rasvjeta nikakva, na ulici čopor pasa lutalica. Zamislite još jednu lokalnu kafanu, jedno Odjeljenje porodične medicine, jednu samostalnu trgovačku radnju i par starica koje na ulici, na kartonskim kutijama, prodaju povrće i ostalo. To bi, ugrubo, bila scenografija za novi rijaliti: BiH SURVIVOR.
Učesnici su naši renomirani političari, čijih lica smo se nagledali u prethodnih 20 godina.
Zadatak im je da tu žive 90 dana sa prihodima od po 400 KM mjesečno svaki. Smješteni su u stambenim jedinicama nalik onim u kojima žive banjalučki distrofičari ili stanovnici kolektivnih centara.
Mogu da se druže međusobno, mogu da rade šta god požele, ali ne mogu da odu iz sredine koju su sami stvarali proteklih 20 godina i moraju da konzumiraju plodove svog društvenog rada.
Automobili im nisu dozvoljeni. Nema ni pomoćne radne snage. Moraju sami da brinu o sebi. Moraju da plaćaju račune. Moraju da se sami izdržavaju. Nema donacija. Nema kredita. Nema reprezentacije. Ako se razbole, moraju do porodičnog ljekara.
Mogu da gledaju televiziju. Mogu da organizuju političke mitinge. Mogu da šupljiraju i daju predizborna obećanja drugim učesnicima rijalitija. Mogu i da se ne vole. Mogu da koaliraju. Mogu da se udružuju. Mogu da koriste društvene mreže bez straha od represije. Mogu da protestuju. Mogu da nose transparente. Mogu da se vrijeđaju, ali fizički obračuni ipak, nisu dozvoljeni (iako bi bili poželjni zbog gledanosti).
Pobjednik će biti onaj ko preživi u takvim neljudskim uslovima i sačuva svoj politički stav i opredeljenje (naravno demokratsko). Onaj ko ne zažali što se takav rodio (kakav se već rodio). Onaj ko i dalje bude mogao da pogleda sebe u lice. A da ne pljune. Od muke. I sramote.
Nagrada pobjedniku će biti da nastavi da vodi ovu zemlju u njenu neminovnu propast (pošto to jedino i zna da radi).