U plejadi lakih sadržaja i beskorisnih tekstova, koji su konstruisani tako da ciljnoj grupi odvuku pažnju od ove rđave svakodnevnice i vječite depresije, pročitam i onaj da će biti zabranjeno izražavanje političkog mišljenja na društvenim mrežama te da se digla velika polemika oko navedene teme.
Pomislih-napokon. Dokle više da se tako ozbiljni razgovori i visokoumne govorancije i prepiske, o jednoj tako uvaženoj temi kao što je politika u BiH i život građana ove države, prema kojoj se naši političari odnose sa velikim poštovanjem, vode na jednom takvom bizarnom, neozbiljnom i nemoralnom mjestu kakve su društvene mreže.
Zamislite kada u moru napućenih silikonskih usana, neracionalnih statusa i narušenih privatnosti naiđete na političko mišljenje. Dozvolićete mi da to nazovem varvarstvom i svetogrđem.
Ovi što dižu prašinu i vode polemike te serviraju demokratska načela sa kojima se ova odluka kosi uopšte ne razmišljaju o ovoj drugoj strani tj. o moralnim načelima koja bi mogla biti vidno urnisana. Zar da neki od uvaženih intelektualaca svakog jutra ide na posao sa saznanjem da se njegovo ime, funkcija i politika prepliću sa bludnim tekstovima i opscenim komentarima. To je bezobziran i nečuven akt.
Ono što mene zanima jeste na koji način će prestupnici biti otkrivani?
Da li će postojati mehanizam za automatsko detektovanje ovih tekstova, ili neka agencija za suzbijanje kriminala u oblasti neprikladnih objava na drustvenim mrežama ili pak onaj dobro nam poznati stari sistem „po prijavi komsije“?
Dok se sve to razmatra ja predlažem da se u opticaj vrati grčka agora. Za one koji nisu upućeni, to je mjesto gdje bavljenje politikom predstavlja čast, i to bez ikakvih novčanih naknada.
To bi bilo sasvim konstruktivno rjesenje jer bi politika ubrzo sasvim iščezla iz našeg života. I jaganjci bi utihnuli i zavladala AGORAFOBIJA zbog nemogućnosti izražavanja konvertibilnim jezikom, a i nezgodno je novine čitati stojeći.
Psssssttttt feeling scared mogu me čuti…
Za konkurs