Dobro jutro, Gospodine X! Dobro jutro, Gradska Toplano! Dobro Vam bilo ovo hladno i smrzlo januarsko jutro!
Ovih zimskih dana, pogotovo kada je temperatura napolju u minusu, dosta često mislim na Vas.
Eto, kraj sve rodbine, poznanika i prijatelja, ja sam se u novogodišnjoj noći i božićnim praznicima setila Vas.
Da ne budem toliko skromna, mislim da Vas se setila većina Banjalučana. Svako ko je barem jednom imao problem sa Toplanom, setio se Vas.
Eto, Gospodine X, rekoh kada već toliko razmišljamo o Vama, red je i da Vam neko poželi srećnu nastupajuću 2015.
Opisaću Vam detalj naše praznične atmosfere: “Mama, zašto je ovako hladno u stanu?” , budi se moj sin jedno jutro. Temperatura na termometru pokazuje smešnih 15 stepeni. “Jesi li zvala Toplanu?” , uleće suprug sa pitanjem. Nisam. Koga da zovem? One jadne x, y & z ljude koji se javljaju na telefon i trpe verbalne napade mama čija se deca smrzavaju? Da opet dođem kod Vas, Gospodine X? Po koji put? Peti, šesti? Poslaćete mi nekog da mi izmeri temperaturu? Ja Vam kažem kolika mi je temperatura u stanu. Ali to nije isto, Vi odgovarate, ne meri se tako temperatura. Pustite Vi kako se meri, ja Vam kažem kolika je, a za mojih preko 1000 KM godišnje kojima Vam plaćam Vašu toplu stolicu u Vašoj još toplijoj kancelariji – zaslužujem bar optimalnih 20 stepeni. Možda niste ozračili radijatore? Jesam, Gospodine X, po X puta u toku jednog dana, ako sam išta naučila o grejanju to je kako da ozračim radijatore. Pa, eto, poslaćemo vam opet nekoga. Nećete, moraću opet da dolazim, da Vas vučem za rukav, da slušam kako mi sa visine objašnjavate moj problem. Mene ne zanima Vaše objašnjenje, ja sam novinar, a to nije moja struka – Vaša je, Gospodine X. I na kraju, doćiće Gospoda “x”, “y” & “z” koje ćete poslati Vi: “x” će se praviti da je veći od Toplane, da on meni čini uslugu; “y” će nešto promrmljati kroz zube, jer će ga biti sramota gledajući moju decu da izgovori bilo kakve laži; a “z” će reći – eto, nije do Toplane. Kod Vas je sve u redu. Eto, loše grejanje je svuda… I tako u krug, Gospodine X Vi na tronu gradskog grejanja, kome se obraćamo svi mi ostali smrtnici. Jer, Vi ste ti kome nas prebacuju sa centrale kada ne mogu da se izbore sa nervoznim majkama. Jer, Vi ste ti koji nam objašnjavate da je sve u redu, ali eto slabo nam je grejanje. Jer Vi ste ti, kome očigledno nije jasno, šta to po Bogu mi svi više hoćemo od Vas. Nadam se da ćete se jednom setiti, da nije dovoljno reći, već pokušati nešto uraditi po tom pitanju. Banja Luka ima problem sa grejanjem već godinama, sa novim priključcima, sa velikim dužnicima kojima ne smete da pisnete, sa slabim cevima… Nije dovoljno reći – Ok, do Toplane je, a godinama ništa ne preduzimati da se to reši. Nama ne treba Vaša konstatacija, već rešenje – zato ste plaćeni Gospodine X i gospodo iz Toplane. Ali, eto nikako da se setite, da treba nešto i preduzeti po tom pitanju. Nije dovoljno samo uzeti pare, i prodavati prazne priče.
Sviđalo se to nama ili ne, živimo u kapitalističkom društvu – Vi prodajete uslugu, ja je plaćam. To bi bilo isto kao kada bi Vi npr. otišli u pekaru po hleb, a izašli sa jednom kiflom. Volela bih da zamislim tog pekara, Gospodine X, koji Vam govori – eto, znam da ste platili hleb, ali možete da dobijete samo ovu kiflu. Znam da je problem do pekare, ali stvarno Vam ne mogu drugačije pomoći. Tu nastaje problem Vašeg kapitalizma – ja plaćam uslugu, ali je Vi ne isporučujete.
I tako u očekivanju, iz godine u godinu, da se problem reši, ulazi suprug jedno jutro, nosi one norveške radijatore i trijumfalno mi saopštava: “Gotovo je. Skidamo se sa Toplane!” Jesi li ti normalan? Znaš li šta znači centralno grejanje? U svakoj prostoriji ti je toplo, ne razmišljaš o struji, o drvima, uglju… “Dobro, ženo. A znaš li TI šta je centralno grejanje? Ne znaš” . I u pravu je. Ne znam. Ovo svakako to nije.
I zato, Gospodine X i Gradska Toplano, zbogom i doviđenja! Lepo smo se družili! Žao mi je samo onih čika na prvoj liniji udara koji moraju da trpe gnev građana. Žao mi je i onih majstora koje šetate samo kako bi konstatovali da nemamo grejanje. A Vas i ne baš, ne Vas kao Vas, jer ja Vas zapravo ne poznajem, sem na profesionalnom planu. Možda ste u privatnom životu zbilja draga osoba. Dakle, Gospodine X i Gradska Toplano, želim Vam uspešnu Novu Godinu. Želim Vam, privatno, da Vam svaki problem bude rešen jednostavno i učinkovito, kako ga i Vaši majstori rešavaju. I da ne zaboravim, u najkraćem vremenskom roku, kao i kod gospode na centrali; sa onoliko vremena i pažnje koliko Vi pružate Vašim sugrađanima i njihovim problemima. I na kraju, Vama lično, želim topao dom i da se u novoj 2015. ogrejete onoliko koliko smo se i mi grejali kraj Vas do sada!
So long & goodbye – ne videli se više nikada!