Nama na brdovitom Balkanu se sve čini ravnim. Sve je dobro, dok ne izbije neka gužva, a neki su dobro naučili da je iskoriste, a neki nismo. Tada se ne zna ni ko pije, ni ko plaća. Samo znam da svaku gužvu oni završe mamurni, a mi praznih džepova. Ni dalje se ne žalimo, dobro je dok nismo počeli da dobijamo – po nosu. Ovdje na brdovitom Balkanu, svi smo braća – po muci. I to kada kažem “muka”, znajte da to nije mala stvar /mi to najbolje osjećamo/. Niko ne zna šta je muka, dok ne vidi lokalnog lopova na TV ekranu, kako, smješeći nam se u lice – laže /a meni je još baba govorila “Ko laže, taj i krade, a ko krade … krašće i dalje!”/ Kod nas na brdovitom Balkanu, sve brdo do brda – problema. Tako da svakodnevno srećem Sizifa u podnožju. Kad god ga sretnem, gotovo mahinalno ga upitam :” De mi reci, Sizife, dokle si ti to dogur'o?!” Iako već unaprijed znam da se ovdje teškim i mukotrpnim radom slabo i sporo napreduje.