Mada se smatra jednim od češćih oboljenja, prema postojećim podacima tek oko 50% neplodnih bračnih parova zatraži lekarsku pomoć, a svega 22% se podvrgne lečenju steriliteta. Razloga za to je, pretpostavljam mnogo, a najčešći su finansijski. Naime, samo lečenje je prilično skupo, te iziskuje veliki napor. Neretko se, nažalost događa da se iskvare odnosi među partnerima, a sve zbog opterećenja koje lečenje steriliteta donosi. Uz to, postoje podaci da su ljudi po prestanku lečenja, odnosno kada su jednostavno gotovo odustali od ideje da će dobiti potomke i prestali da se opterećuju time, vrlo brzo i lako uspeli.
Zvanična definicija pojma neplodnosti, to jest steriliteta jeste da je to: “ bolest reproduktivnog sistema definisana kao odsustvo kliničke trudnoće nakon 12 ili više meseci redovnih nezaštićenih odnosa. “
Uzroci steriliteta do danas nisu jasno utvrđeni, jer postoji dosta njih. Sterilitet je prisutan kod pripadnika oba pola, a ponekda se događa i da je prisutan kod oba partnera.
Kod muškaraca sterilitet se odražava u smanjenom broju spermatozoida, te njihovoj slabijoj pokretljivosti. Vrlo često se uzrok neplodnosti kod muškaraca ne može ni utvrditi, jer je nastao usled dejstva različitih faktora: loših životnih navika, proširenih vena na testisima, usled čega se ne proizvodi dovoljan broj normalno pokretljivih spermatozoida, različiti hormonski poremećaji i mnogi drugi.
Kada je u pitanju ženski sterilitet, on je mnogo komplikovaniji, kako za dijagnostikovanje, tako i za lečenje. U slučaju ženskog steriliteta mnogo je veći dijapazom uzroka, pa ga je samim tim i teže lečiti. Jedan od najčešćih uzroka ženske neplodnosti je smanjena ili nepredvidiva ovulacija, koja najčešće nastaje zbog hormonalnog poremećaja ili, pak policističnih jajnika. Za uspešno lečenje ženskog steriliteta najvažnije je prvo precizno utvrditi uzrok njegovog nastanka, pa tek onda pristupiti terapiji.
Ono što se svim parovima koji krenu na terapiju lečenja steriliteta savetuje, svakako je da dobro razmisle da li su spremni da se uhvate u koštac sa ni malo lakom terapijom. Tek kada su sigurno i u to, a podrazumeva da imaju dovoljno novca da terapiju sprovedu do kraja, trebalo bi da pristupe lečenju.
Sterilitet se leči na različite načine, a u zavisnosti od toga kod kog partnera je prisutan, a najčešće putem takozvanih ciljanih odnosa, inseminacije ili, pak vantelesnom oplodnjom. Parovima se svakako savetuje da pokušaju da se ne opterećuju time, ukkoliko je ikako moguće, zatim da izbegavaju stresne situacije u periodu lečenja ili, pak da posete neko od banjskih lečilišta, u kome su spas našli mnogi oboleli od steriliteta.
Najjednostavniji način lečenja steriliteta su takozvani ciljani odnosi, što podrazumeva polne odnose u određeno, ciljano vreme, to jest kada nastupa ovulacija kod žena.
Sledeći oblik lečenja je inseminacija, koja se sprovodi u slučajevima kada su neprohodni jajovodi kod žena ili kod muškarca postoji manji broj spermatozoida, odnosno slabo su pokretljivi. Najčešće se vrše tri inseminacije, pre nego što se pristupi veštaćkoj oplodnji, kao najzahtevnijem obliku lečenja steriliteta. Iako se vantelesna oplodnja smatra svakako poslednjim, najzahtevnijim tretmanom lečenja steriliteta, prema postojećim podacima, prosečna stopa trudnoće pomoću ove metode je nešto preko 30 %, pa se prema tome ona smatra prilično uspešnom metodom u lečenju neplodnosti.