Са намјером да из своје књиге кратких прича Овђе Почива публици приближим оно што мене уствари чини и за шта живим већ 20 година „писајући“ (правилно се каже пишући) своје ноте којима желим да овјековјечим тај јубиларни, лични, егоцентрични порив и подијелим са људима оно што сам до сада радио. Инсерте из ове књиге имате прилику да читате на БУКА блогу.
Захвалан сам на стрпљивости и подршци свима који су ми бар мало вјеровали.
ХУМАНОСТ
У једног великог газде, баш уз транзитни пут, код аутобуске станице, диван вучијак бранио је круг његове мануфактуре и окућнице. Годинама је лајао на аутомобиле и бранио газдинство. За узврат велики газда му је куповао брикете и храну која је могла да се види у излозима специјалних трговина за псе и мачке.
Како ништа није вјечно, тако је једнога јутра пас освануо, омркао, а није освануо. Угинуо од старости. Пронашао га је газдин слуга који му је тог кобног јутра носио храну до кућице.
Некако тих мјесеци транзитним путем, стално се врзмало по околини једно неугледно штене црне боје са бијелом шапом. Један обичан џукац кога су тјерали газдини радници пошто је узнемиравао и крао остатке хране испред кухиње. Крао је отпатке који су намјерени као ужина газдином дивном вучијаку.
Газда, из неки непознатих разлога, вјероватно није могао да се снађе, изађе у сусрет убогом мјешанцу. Нареди радницима и слугама да ухвате пса и доведу га к њему. Они то и учинише, а газда пса завеза на мјесто гдје је до неки дан поносно стајао његов дивни неустрашиви вучијак. Џукац чак око свога врата доби и огрлицу од покојника.
Нови чувар постаде пас луталица без педигреа и наследи славног вучијака звучног, гламурозног имена. Додуше, газда му није куповао скупе и отмене конзерве хране, али своју плату је уредно добивао у виду отпадака из радничке мензе, које је морао до јуче да краде.
Једног ужасно хладног децембарског јутра, на перону аутобуске станице, освануо је човјек, омркао, а није освануо. Смрзнута је гладна градска луталица на коју нико није обраћао пажњу. Та смрт се одиграла само двадесетак корака од канте за отпатке радничке мензе, газдине мануфактуре.
…пресликане стварнсти наше данас, писано љета 2009 !